Rozmari proslavlja Božić na specifičan način poslednjih 70 godina: Ceo život je posvetila potrazi “ovog”
Osamdesetopetogodišnja Rozmari poslednjih skoro 70 godina, svoje božićne praznike provodi sa nešto drugačijom svrhom. Dok mnogi dane oko božićnih praznika koriste da ih provedu u miru i krugu porodice, ova baka je ceo svoj život posvetila ostrvima Sili, nedaleko od obale Kornvola, u potrazi za ugroženom paprati koja cveta usred zime. Skoro se i udavila tražeći jednu od biljaka i iz prve ruke se uverila u uticaj klimatskih promena.
Posle decenija avantura na arhipelagu, ona kaže da je rešena da svoje znanje podeli sa novom generacijom zaštitnika prirode. Ostrva Sili, čine više od 100 ostrva, od kojih je većina nenaseljena. Imaju jedinstvenu prirodnu istoriju, u kojima se nalaze retko i lepo divlje cveće, globalno važne morske ptice i neobična morska stvorenja.
Rozmari je prvi put posetila ostrva 1958. godine. “Zaljubila sam se u ostrva i nikada se nisam osvrnula unazad”, kaže ona za Bi-Bi-Si. Jedne zime, kada je bila čudna snežna oluja, vratila se da otkrije paprati zaprašene u tankom snežnom pokrivaču.
“Veoma Božićno”, priseća se Rozmari. Međutim, u potrazi za još jednom retkom divljom biljkom – zelenolisnom biljkom srodnom rabarbari i kiselici, koja raste samo na ivici plaža, ili na dnu litica – umalo se nije udavila. Upala je u more tokom preskakanja sa čamca na jedno od ostrva, ali je uspela da dopliva nazad odakle je izvučena, pozajmivši suvu odeću od putnika kako bi mogla da nastavi studije do kraja dana.
To nije jedini problem sa kojim se suočila. Rozmari je napravila karijeru radeći kao naučni asistent u Prirodnjačkom muzeju 1950-ih, ali je morala da podnese ostavku kada se udala i osnovala porodicu.
“Tih dana, kada zatrudniš, morao si da odeš”, priseća se.
Ali ona je nastavila svoj rad, ilustrujući knjige iz prirodne istorije, pišući o prirodnoj istoriji arhipelaga, a kasnije radeći za konzervatorska tela.
Sada ima 87 godina. i zvanično je penzionisana, ali nastavlja da pomaže u mapiranju obala i visoravni ostrva, što prečesto uključuje beleženje opadanja.
– Mnoge biljke koje sam snimila, a koje se nalaze na obali, nestaju – kaže ona, misleći na biljku obalni dok, čije je stanište na obali posebno osetljivo na razaranja klimatskih promena, od nasilnih oluja do porasta nivoa mora.
– Mislimo da je posle svih ovih godina verovatno izumrla – dodaje.
Ove godine je videla još jedan zlokobni znak promene klime, sićušne providne žele ribe poznate kao kristalni žele koje se vezuju za more sa toplijom temperaturom.
– Nikada ih ranije nisam videla, dolaze sa mnogo južnijih predela, ali bilo ih je na hiljade i hiljade koje su se pojavljivale u luci – objašnjava.
Njeno troje dece, svako nazvano po ostrvu na Siliju, nastaviće njeno nasleđe kroz zajedničku ljubav prema mestu, uprkos njihovim neobičnim porodičnim Božićima
Preporučeno
Klimatske promene i zagađenje vazduha mogli bi da ugroze 30 miliona života godišnje
Inovativne politike pokreću značajne promene: Održana konferencija „ReThink – Učimo od Švedske“
Koliko se zaista isplate solarni paneli?
VRLO ZANIMLJIVO: Rusija je prvi put od 2022. godine postala glavni snabdevač EU gasom
