Revolutivno otkriće: Kosa postaje dragocen resurs zahvaljujući reciklaži!

Ljudi generišu ogromne količine otpada od kose – saloni u SAD-u i Kanadi svakodnevno bacaju oko 31.5 tona kose, a ta cifra je sedam puta veća u Evropi.

Gotovo sav taj otpad završi na deponijama, gde se mogu osloboditi štetni gasovi staklene bašte koji doprinose klimatskim promenama.

Međutim, pristalice tvrde da kosa ima toliko korisnih svojstava da je šteta jednostavno je baciti.

Zato ljudi širom sveta skupljaju kosu i pronalaze inovativne načine da je recikliraju, od tkanja u podloge za apsorbovanje naftnih mrlja do pretvaranja u tečnost za upotrebu kao đubrivo.

-Kada imate kosu na glavi, ona je zaista važna. Ali kada otpadne, ili je odsečete, odjednom postaje smeće – kaže Hama koja je deo neprofitne organizacije Matter of Trust (MoT) sa sedištem u San Francisku.

–Kosa može biti pretvorena u nešto zaista vredno – dodaje ona.

Magnet za ulje

Hama i članovi organizacije rade na više od 60 centara raspoređenih u 17 zemalja i koriste mašine kako bi vunu od kose, donirane od lokalnih salona i pojedinaca, pretvorili u kvadratne podloge debljine oko 3 cm i prečnika od oko 84 cm.

Te podloge se zatim koriste za čišćenje naftnih mrlja.

Kosa je posebno pogodna za tu svrhu, kaže suosnivačica MoT-a, Lisa Gautier.

–To je zato što njen grub spoljni sloj omogućava da se nafta zadržava na njoj – kaže Lisa.

Tačnije, kosa se sastoji od 95 odsto keratina, a upravo je ova vlaknasta proteinska struktura koja omogućava hidrofobne interakcije – drugim rečima, “masti se lepe za nju”, kaže Glenn Johnson, naučnik za materijale iz Vazduhoplovstva SAD-a, koji sarađuje s MoT-om kako bi pomogao u razvoju i testiranju ovih podloga.

-Dodatno, kosa ima veliku površinu – kaže Megan Murray, naučnica za životnu sredinu na Univerzitetu Tehnologije u Sidneju, Australija.

U jednoj studiji iz 2018. godine, Murray je otkrila da podloge od reciklirane ljudske kose mogu apsorbovati 0.84 grama sirove nafte na svoju površinu za svaki gram kose – značajno više od polipropilena, vrste plastike koja se obično koristi za čišćenje naftnih mrlja.

Podloge MoT-a su korištene u velikim naftnim katastrofama, uključujući Deepwater Horizon 2010. godine i incident sa brodom Cosco Busan 2007. godine.

Kasnije ove godine, tim Hame će postaviti svoje podloge u gradu Niigata, četiri sata severno od Tokija, gde postoji više od 300 curenja na napuštenom naftnom polju koje je nekada imalo najveću proizvodnju nafte u zemlji.

Ruka pomoći za biljke

Reciklirana kosa ima važnu ulogu u poljoprivredi kao đubrivo i materijal za malčiranje.

Kosa sadrži obilje proteina koji su bogati azotom, ključnim hranjivim sastojkom za rast biljaka.

Svaki pramen kose sadrži oko 16% azota, što je znatno više u poređenju s goveđim đubrivom koje ima samo 0,6 do 3% azota.

Jedna od prednosti korišćenja kose u poljoprivredi je što ona sporije otpušta hranjive materije, što sprečava višak azota da dospe u vodotokove, čime se štiti životna sredina.

Kroz eksperimente, utvrđeno je da nekompostirana kosa može biti korisna za uzgoj raznih biljaka, uključujući bosiljak, žalfiju, mentu, salatu i ukrasne biljke poput nevena i naprstka.

Preduzetnik David Denis je postigao uspeh sa svojim startapom “CutOff Recycle”, koji je prošle godine farmerima u severnoj Tanzaniji prodao više od 560 galona tečnog đubriva napravljenog od ljudske kose.

Farmeri koji su koristili ovo đubrivo su primetili značajan porast prinosa, naročito kod paradajza i lisnatog povrća.

Takođe, eksperimenti s malčiranjem kose u Čileanskoj pustinji Atakama su pokazali obećavajuće rezultate.

Kosa je pomogla smanjenju gubitka vode usled isparavanja kod maslina, avokada i limuna, a korišćenjem kose kao malča smanjen je i brojčano izražen utrošak vode za 48%.

Osim toga, malč od kose doprineo je povećanju sadržaja azota u zemljištu, poboljšanju njegove strukture i povećanju prinosa voća za 32%.