Reciklaža u EU: Procenat cirkularnosti kroz nekoliko prethodnih godina

Foto: Shutterstock

Akcioni plan Evropske unije za cirkularnu ekonomiju predstavlja ozbiljan korak u smanjenju negativnog uticaja materijala na životnu sredinu.

Ključna inicijativa ovog plana je udvostručenje stope cirkularnosti (CMUR) u narednih deset godina, merene udelom recikliranog otpada u ukupnoj privredi.

Iako je stopa cirkularnosti blago porasla sa 10,8% u 2010. na 11,7% u 2021. godini, ostaje relativno niska, s tek 11,5% materijala proizvedenog od recikliranog otpada.

Poseban izazov predstavlja disparitet u stopama cirkularnosti među različitim materijalima, kao što je vidljivo u razlici između metala (22%) i fosilnih goriva (3%).

Ovo naglašava različite izazove u reciklaži i ekonomskoj održivosti materijala.

Da bi se postigao ambiciozan cilj udvostručavanja CMUR-a do 2030. godine, neophodno je šestostruko povećanje prosečne stope rasta u odnosu na period 2011-2021.

Istovremeno, nije zanemarljiv uticaj divergentnih pristupa reciklaži među zemljama članicama.

Holandija i Belgija ističu se postignućima, reciklirajući više od 20% svog materijala, dok Rumunija zaostaje sa stopom cirkularnosti od samo 1,4%.

Podaci Eurostata ukazuju na pozitivan trend u reciklaži komunalnog otpada u EU, gde je 2021. godine reciklirano 49%, ali komunalni otpad čini samo 10% ukupnog otpada.

Održivi napori za povećanje stope cirkularnosti postaju imperativ kako bi se postigli ekološki ciljevi EU.

Pitanje je hoće li se postavljeni ciljevi odraziti u stvarnom napretku s obzirom na rastuću potražnju za materijalom u EU do 2030. godine i dosadašnje skromne rezultate.

Izazov je pred svim članicama da usklađuju napore, prate uspehe najuspešnijih zemalja, i zajednički doprinesu ostvarivanju cirkularne ekonomije u Evropi.

Cirkularnost ekološki ciljevi EU Materijalna održivost održivost reciklaža

Preporučeno

Šta je B sertifikat koji moraju da imaju auto-servisi koji popravljaju klime?

Šta je B sertifikat koji moraju da imaju auto-servisi koji popravljaju klime?

Apr. 17, 2024
Prva u Evropi: Grčka zabranjuje koćarenje u zaštićenim morskim područjima

Prva u Evropi: Grčka zabranjuje koćarenje u zaštićenim morskim područjima

Apr. 17, 2024
Šteta od klimatskih promena mogla bi koštati 38 biliona dolara godišnje do 2050. godine

Šteta od klimatskih promena mogla bi koštati 38 biliona dolara godišnje do 2050. godine

Apr. 17, 2024
Japan podneo zahtev za reaktivaciju pojedinih reaktora nuklearke Kašivazaki-Kariva

Japan podneo zahtev za reaktivaciju pojedinih reaktora nuklearke Kašivazaki-Kariva

Apr. 17, 2024
Savez pčelara i voćara: Neraskidiva veza u borbi sa klimatskim promenama

Savez pčelara i voćara: Neraskidiva veza u borbi sa klimatskim promenama

Apr. 17, 2024