Rastuća potrošnja struje: Da li je AI budućnost održiva?

Napredak u veštačkoj inteligenciji (AI) donosi zabrinutost zbog ogromne potrošnje električne energije.

Istraživač Alex de Vries upozorava da AI tehnologija može zahtevati toliko struje koliko i mala država.

Iako se AI razvija od 1950-ih, poslednje dve godine su donele eksplozivan rast, sa alatima kao što je ChatGPT.

Međutim, ova tehnologija zahteva ogromne količine struje za obuku i rad, a taj zahtev će rasti kako AI postaje sveprisutan.

De Vries ističe da je obuka AI modela jedan od najenergetski zahtevnih procesa.

Na primer, AI model BigScience Large Open-Science Open-Access Multilingual (BLOOM) kompanije Hugging Face zahteva 433 MWh struje za obuku, što je dovoljno da napaja 40 američkih domaćinstava godinu dana.

Nakon obuke, AI prolazi kroz fazu zaključivanja, što takođe zahteva velike količine energije.

De Vries navodi da je ChatGPT kompanije OpenAI zahtevao 3.617 servera NVIDIA HGX A100 i 28.936 grafičkih procesorskih jedinica za podršku, što znači potrošnju od 564 MWh dnevno.

Iako kompanije planiraju povećati energetsku efikasnost AI, to može povećati upotrebu AI i anulirati efikasnost.

Prema de Vriesu, do 2027. godine potrošnja električne energije u vezi s AI može porasti za 85,4–134,0 TWh godišnje, slično godišnjoj potrošnji zemalja kao što su Holandija, Argentina i Švedska.

Ovaj rast ima ozbiljne ekološke implikacije i postavlja pitanje održivosti AI.

De Vries upozorava da AI ima ograničenja i da je važno razmotriti njenu upotrebu samo kada je neophodna.

Predlaže i ekološke izveštaje o AI i lancima snabdevanja kao korak prema rešenju ovog problema.