Rastu strahovi da bi klimatske promene mogle okončati ribarenje u ovoj zemlji

Rastuće temperature izgleda da guraju neke ribe severno prema hladnijim vodama, van domašaja nekih brodova.

Kada je napustio školu, Dera Mekginis je znao čime će da see bavi u životu: pridružiće se ribarskoj posadi. Ali sa zagrevanjem Atlantskog okeana, 23-godišnji Irc sada strahuje da posao koji je održavao njegovu porodicu generacijama može nestati.

“To je ogroman problem“, rekao je Mekginis iz kokpita broda “Atlantic Challenge”, usidrenog u luci Kilibigs na severozapadu Irske. “Ovo bi moglo da okonča ribarenje, bar u Irskoj”.

Nagli porast temperatura na Severnom Atlantiku ovog leta povećao je pritisak na sektor koji već ima problema.

Povećane su strahovi od promene migracija riba, što bi gurnulo određene vrste severno prema hladnijim vodama. Tako bi udarac mogao biti fatalan.

Krajem jula, vode Severnog Atlantika su dostigle prosečnu temperaturu koja nikada ranije nije bila izmerena, sa površinskom temperaturom vode od 24.9°C, prema američkoj Nacionalnoj administraciji za okeanografiju i atmosferu (NOAA).

“Atlantic Challenge”, kao i mnoge druge brodove u Kilibegsu, lovi plavu jegulju i skušu – veoma cenjene na međunarodnom tržištu – i vraća se u luku nakon jednog ili dva dana ribarenja kako bi osigurao da proizvodi budu sveži.

“Ako bismo morali da idemo dalje, previše na sever, više ne bi bilo moguće vratiti se u Killybegs” sa svežom ribom, objasnio je Dera Mekginis.

Klimatske promene imaju “drastičan efekat” na zalihe belih riba, kao što je bakalar, koji preferiraju hladne vode, dodaje Šon Odonahej, direktor Udruženja ribara iz Killybigsa.

On strahuje da je “samo pitanje vremena” pre nego što se takozvane pelagične ribe, kao što su skuša, plava jegulja i sleđ, presele na sever: “Ako se voda nastavi zagrevati, mogli bismo završiti sa vrlo malo ribe”.

Primetio je da islandski ribari love više skuše, dok članovi njegovog udruženja love više vrsta kao što su sardine i inćuni, koji se obično nalaze u toplijim vodama juga.

Temperature zabeležene u julu su još zabrinjavajuće, s obzirom na to da Severni Atlantik obično dostiže svoj vrhunac u septembru.

U junu je NOAA zabeležila “ekstremni” talas toplote u moru pored Irske i Velike Britanije.

Tog meseca, temperature četiri do pet stepeni više od normalnih za leto su zabeležene uz obalu Irske, objašnjava Glen Nolan, šef okeanografije i klimatskih usluga na Institutu za more u Irskoj.

Veoma visoke temperature, do 24.5 stepeni, zabeležene su u zalivima u okrugu Galvej, kaže on. “To je mnogo više nego što bismo obično očekivali”.

Nolan očekuje da će uskoro biti objavljeno istraživanje koje pripisuje skokovima temperature u junu i julu klimatskim promenama.

Međunarodni panel UN za klimatske promene (IPCC) već decenijama povezuje intenzitet toplih talasa u moru sa globalnim zagrevanjem, primećuje stručnjak iz Galveja.

Ekstremne temperature bi doista mogle uzrokovati promene u migraciji riba, potvrđuje Glen Nolan. Proliferacija algi u toplim vodama već uzrokuje “probleme za mekušce i ribu”, ističe on.

Irska ribarska industrija suočava se sa još jednim velikim problemom: posledicama Bregzita. Irska, članica Evropske unije, imaće smanjenju ribolovnu kvotu od 15% do 2025. godine kao deo trgovinskog sporazuma postignutog u poslednjem trenutku između Londona i Brisela.

“Nažalost, sporazum je nerazmerano teško pogodio Irsku“, jada se Šon Odonahej.

On poziva na promene u evropskoj ribarskoj politici kako bi se uzelo u obzir delovanje Bregzita na sektor u Irskoj i kako bi se ublažili efekti klimatskih promena.

“Nismo zadovoljni trenutnim smerom Zajedničke ribarske politike Evrope. Bregzit i klimatske promene moraju biti uzeti u obzir“, ističe gospodin Odonahej.