Rast koralnih grebena verovatno neće moći da ide u korak sa porastom nivoa mora
Tropski koralni grebeni suočavaju se sa ozbiljnim pretnjama usled klimatskih promena, okeanske zakiseljenosti i degradacije vode, upozoravaju naučnici iz Goethe Univerziteta u Frankfurtu, GEOMAR Helmholtz Centra za istraživanje okeana i drugih istraživačkih institucija.
Njihova studija, bazirana na analizi bušotina sa Grebena Belize, najvećeg grebenskog sistema u Atlantskom okeanu, otkriva da se rast koralnih grebena ne može održati korak sa projiciranim porastom nivoa mora.
Ispitivanje je obuhvatilo analizu 22 bušotine sa korala i datiranje rasta koralnih grebena tokom poslednjih 9.000 godina.
Rezultati pokazuju da su stope akrecije korala u Belizeu opadale tokom holocena, što ima ozbiljan uticaj na budućnost tropskih ostrvskih nacija koje su zavisne od koralnih grebena.
Ove stope rasta su na donjoj granici projekcija Međunarodnog panela za klimatske promene UN-a (IPCC) za porast nivoa mora do 2100. godine.
Studija takođe potvrđuje dramatičan pad živih korala u Karibima, gde mnogi grebeni više nisu dominirani koralima, već mesnatim algama.
Analiza evolucije tokom vremena pokazuje da su stres-otporni koralni grebeni preovladavali u starijim delovima.
Ovo istraživanje ističe važnost plodnosti za opstanak koralnih zajednica u uslovima sve većeg ekološkog stresa.
Takođe su otkriveni vekovni prekidi u fosilnom zapisu brzorastućeg koralnog grebena Acropora palmata u Belizeu.
Ovi prekidi se podudaraju sa periodima viših temperatura, povećane aktivnosti oluja i nižeg snabdevanja hranljivim materijama.
Studija takođe sugeriše da su promene u morskom ekosistemu povezane sa prirodnim događajima, poput tzv. događaja 4.2 k, koji je prouzrokovao sušu i povišenu temperaturu površine mora.
Ova istraživanja naglašavaju hitnost potrebe za zaštitom koralnih grebena i njihovog ekosistema pred pretnjama koje dolaze sa klimatskim promenama i degradacijom okoline.