Prošla godina treća najtoplija u istoriji, ključni uzrok ljudska aktivnost

Prošla godina je bila treća najtoplija od početka merenja, a ključni uzrok visokih temperatura i dalje je ljudska aktivnost, pre svega sagorevanje fosilnih goriva, saopštila je Svetska meteorološka organizacija (WMO).

Organizacija navodi da je u trogodišnjem periodu od 2023. do 2025. godine, obeleženom izuzetno visokim temperaturama, prosečno odstupanje u odnosu na predindustrijski nivo iznosilo 1,48 stepeni Celzijusa.

Rast globalnih temperatura ima sve izraženije ekonomske posledice, posebno kroz povećanje troškova ekstremnih vremenskih događaja, poremećaje u lancima snabdevanja i pritisak na poljoprivredu i energetiku. Učestaliji toplotni talasi i suše utiču na pad prinosa u poljoprivredi, rast cena hrane i veću volatilnost na robnim tržištima, dok ekstremne vremenske pojave povećavaju troškove osiguranja i opterećuju javne budžete kroz češće intervencije i obnovu infrastrukture.

Većina korišćenih skupova podataka rangira 2025. godinu kao treću najtopliju, dok manji broj procena svrstava ovu godinu na drugo mesto, prenosi Gardijan. Podaci Evropske klimatske službe Kopernikus ukazuju da bi prag Pariskog sporazuma od 1,5 stepeni, koji se meri u proseku tokom 30 godina, mogao biti probijen i pre kraja decenije, znatno ranije nego što se očekivalo 2015. godine, kada je sporazum potpisan.

Direktor Kopernikusove službe za klimatske promene Karlo Buontempo izjavio je da je, prema sadašnjim trendovima, probijanje tog praga neizbežno, te da se treba fokusirati na smanjenje trajanja i razmera prekoračenja, kao i na ublažavanje posledica po ekonomiju i društvo.

Naučnici navode da je prirodni klimatski fenomen El Ninjo doprineo naglom rastu temperatura u 2023. i 2024. godini, ali da je njegov uticaj oslabio tokom 2025, zbog čega ta godina pruža jasniji uvid u dugoročno zagrevanje koje su prouzrokovali ljudi.

Antarktik je u 2025. zabeležio najtopliju godinu, Arktik drugu najtopliju, dok je obim morskog leda u februaru pao na najniži nivo od početka satelitskih merenja sedamdesetih godina.

Stručnjaci upozoravaju da nastavak rasta emisija znači da su opasne klimatske promene već stigle, bez jasnih naznaka da je svet spreman da odgovori na ovaj izazov.