Privatna ulaganja u mere ublažavanja klimatskih promena u EU 95,3 milijarde evra u 2023.
Privatna ulaganja u mere ublažavanja klimatskih promena unutar Evropske unije iznosila su 95,3 milijarde evra u 2023, što predstavlja 0,55 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u EU, objavio je Evrostat.
Kancelarija EU zadužena za statistiku ističe da su Litvanija i Danska imale najveći udeo pomenutih investicija sa 1,5 odsto BDP-a, a slede Letonija i Švedska sa 1,2 odsto.
U svim preostalim zemljama EU, ulaganja u ublažavanje klimatskih promena bila su ispod jedan odsto BDP-a u 2023.
Kipar i Irska su zabeležili najniži udeo, sa manje od 0,1 odsto BDP-a.
Evrostat navodi da su od 2005. do 2016. godine, investicije u pomenute mere ostale relativno stabilne, jer se kreću u nivou od oko 0,5 odsto BDP-a.
Nakon toga, usledio je primetan uzlazni trend, koji je dostigao vrhunac od 0,64 odsto u 2021, dok su u 2022. i 2023. godini ulaganja u ublažavanje klimatskih promena blago opala na 0,56 odsto, odnosno 0,55 odsto BDP-a.
Preporučeno
Banke se pridružuju finansiranju zelenih projekata u Srbiji
„Moramo priznati da smo do sada podbacili“: Deset godina od potpisivanja Pariškog klimatskog sporazuma
Zagađenje vazduha najveća ekološka briga građana Zapadnog Balkana
U Kragujevcu prijave za sufinansiranje mera energetske sanacije od 24. decembra
