Prednosti energetskih zajednica – jeftinija energija i podela troškova

Ključne prednosti energetskih zajednica su u tome što svi učesnici mogu da dele troškove i da proizvode jeftiniju energiju, ocenila je docentkinja Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Jelena Stojković Terzić.

Energetske zajednice takođe, za razliku od prozjumera, omogućavaju veće zajedničke projekte, efikasniju upotrebu resursa i širi uticaj na lokalnu zajednicu.

“Udruživanjem u energetske zajednice, građani dele troškove i resurse, čime i oni sa ograničenim mogućnostima dobijaju priliku da postanu deo održivog energetskog sistema”, navela je ona u autorskom tekstu za portal Klima101.

Stojković Terzić je istakla da ovaj inovativni model, uveden nedavnim izmenama i dopunama Zakona o energetici, otvara vrata razvoju takozvane građanske energije, pružajući pojedincima, preduzetnicima, preduzećima, lokalnim samoupravama i javnim institucijama priliku da se udruže u zajedničkoj proizvodnji, skladištenju i korišćenju energije.

“Umesto da svako pojedinačno ulaže u svoju opremu za proizvodnju energije, članovi zajednice udružuju resurse i dele troškove, čime postaju efikasniji i ekonomski isplativiji. Na taj način, energetske zajednice omogućavaju svojim članovima da proizvode energiju po nižoj ceni, dok istovremeno dele benefite poput smanjenih troškova”, navela je Stojković Terzić.

Energetske zajednice su organizovane kao pravni entiteti koji omogućavaju svojim članovima zajedničko donošenje odluka.

Stojković Terzić je navela da se višak električne energije koji proizvedu tokom sunčanih dana može čuvati u baterijama ili prodati na tržištu, a da profit reinvestiraju u nove projekte, čime zajednica omogućava efikasnu upotrebu resursa koji bi za pojedince bili nedostupni ili nepraktični.

“Svaki član zajednice ima koristi, jer se troškovi dele, a energija postaje jeftinija i dostupnija svima”, istakla je Stojković Terzić.

Ona je ukazala i na fleksibilnost energetskih zajednica, odnosno da one mogu biti organizovane na različite načine – od grupa domaćinstava u istom naselju, preko preduzeća, do škola ili javnih institucija koje zajednički ulažu u zelenu energiju.

“Svaka zajednica bira model koji najbolje odgovara njenim potrebama. Ovo je posebno korisno za ljude koji nemaju mogućnost da sami investiraju u obnovljive izvore, bilo zbog finansijskih ili drugih ograničenja”, kazala je Stojković Terzić.

Prema njenim rečima, problemi poput energetske neefikasnosti, visokih troškova energije i zavisnosti od fosilnih goriva mogu se delimično ublažiti razvojem ovih zajednica.

Takođe, kroz energetske zajednice, lokalne zajednice i građani imaju priliku da koriste čiste izvore energije, smanjuju emisije štetnih gasova i poboljšavaju kvalitet života.

Stojković Terzić je pored ekoloških, ukazala i na ekonomske koristi energetskih zajednica.

“Udruživanjem resursa, građani mogu zajedno proizvoditi i deliti energiju, što smanjuje troškove i povećava efikasnost. Energetske zajednice ne samo da donose finansijsku uštedu, već i igraju važnu društvenu ulogu tako što jačaju veze među ljudima i podstiču zajedništvo”, rekla je Stojković Terzić i dodala da se kroz ulaganja u obnovljive izvore otvaraju nova radna mesta, posebno u ruralnim krajevima.

Ukoliko želi da se građani okrenu energetskim zajednicama, Srbija treba maksimalno da olakša njihovo formiranje i funkcionisanje, istakla je Stojković Terzić.

Pored zakonskog okvira, kako navodi, potrebna su jasna pravila prilagođena običnim ljudima, podsticaji države u vidu subvencija, poreskih olakšica ili direktne finansijske podrške, kao i podrška lokalnih vlasti, banaka i stručnjaka.

“Uz pravu kombinaciju jasnih procedura, finansijskih podsticaja i lokalnih inicijativa, Srbija može energetske zajednice pretvoriti u ključni deo svoje energetske tranzicije. Ove zajednice ne samo da donose uštede građanima i smanjuju zavisnost od fosilnih goriva, već podstiču ljude da preuzmu aktivnu ulogu u energetskom sistemu”, zaključila je Stojković Terzić.