Plutajuće solarne farme i planina otpada: Kako je Holandija postala lider Evrope u pogledu proizvodnje solarne energije

U ovoj maloj zemlji nema previše kopnenih površina. Ipak, kombinacija vlade usmerene ka budućnosti i inovativnih rešenja savladavaju ovu prepreku.

Na udaljenosti od oko 130 km od Amsterdama, u jednom selu, neobično brdo nadvilo se i sija iznad seoskih kućica, beživotnog drveća i blatne prerije.

Brdo visoko 25 metara sagrađeno je od konstantnog priliva kućnog i poslovnog otpada u periodu od 15 godina. Ono što je fascinantno je da ovo brdo smeća prekriva 23,000 solarnih panela.

Sredinom 2020. godine, Holandski diveloper TPSolar otvorio je postrojenje, koje može da proizvede i do 8,9 megavata (MW) struje u Armhodu, u istočnoj Holandiji. Bivša deponija sada proizvodi dovoljno električne energije da snabde 2,500 domaćinstava.

Projekat je deo široko rasprostranjenog državnog projekta Holandije, koja ima više od 48 miliona instaliranih solarnih panela, koji se ogleda u traženju inovativnih mesta na kojima mogu da se sagrade generatori obnovljivih izvora energije.

Danas, Holandija ima u proseku 2 solarna panela po glavi stanovnika i kapacitet od više od 1 kilovata (KW) po osobi, što je čini neprikosnovenom evropskom velesilom na ovom polju prema podacima industrijske asocijacije Solarna energija Evrope.

Kako Holandija pronalazi mesta za sve te solarne panele?

Budući da je gotovo svuda u svetu “nestašica” zemlje na kojoj se mogu graditi generatori obnovljivih izvora energije, holandska praksa, u kojoj se solarni paneli ugrađuju na parkinzima, jezerima, poljima ovaca, farmama jagoda, napuštenim crkvama, železničkim stanicama i aerodromima, mogla bi da inspiriše postavljanje ovakvih postrojenja globalno.

– Budući da imamo toliko malo mesta u Holandiji, važno je da se ista zemlja koristi za više stvari – rekao je Bernd Nijen Tvilhar, koordinator holadske razvojne firme Solarfilds, koja upravlja velikim solarnim farmama i koja je instalirala najmanje 450,000 panela u zemlji.

– Moramo biti inovativni i kreativni kako bismo proizveli električnu energiju u Holandiji koja mora da bude zelena – dodao je.

Diveloperi i analitičari za solarnu energiju kažu da je holandska ekspanzija podstaknuta ogromnim padom cena opreme, efikasnim subvencijama i ambicioznim ciljevima vlade da se smanji efekat staklene bašte.

Cilj holandske vlade jeste da do 2030. godine 70 odsto proizvedene električne energije u zemlji bude iz obnovljivih izvora energije, a u tom cilju najviše će se osloniti na širenje solarne mreže i vetrogeneratora i na ovaj način smanji emisije gasova koje zemlja proizvodi. Trenutno, Holandija je u prvih šest država najvećih zagađivača vazduha u Evropi.

Kao i mnoge druge države članice EU, i Holandija prekida energetsku zavisnost od Rusije zbog rata u Ukrajini.

Holandske solarne i vetrovne farme pomogle su da se popuni ta rupa u energetskom kapacitetu zemlje, koja je nastala kada su elektrane na fosilna goriva postale neneprofitabilne, usled rekordno visokih cena goriva.

Ipak, holandsko zemljište pogodno za zemljoradnju je među najskupljima u Evropskoj Uniji, što čini pronalaženje adekvatnog mesta za postavljanje solarne farme užasno skupo.

Ova nepogodnost, u kombinaciji sa visokom gustinom naseljenosti u zemlji, navele su firme, koje se bave razvojem i proizvodnjom solarnih panela, da traže inovativna rešenja po pitanju pronalaženja prostora.

Holandija predvodi Evropu u proizvodnji solarne energije

Poslednjih godina, Holandija u svoj zaoknik uvodi i klimatske ciljeve, poput ovog vezanog za obnovljive izvore energije, obećavši da će ograničiti bušotine nafte i gasa na kopnu i podstaći širenje zelenih izvora energije generalno.

2022. godine, budžet zemlje za obnovljive izvore energije iznosio je 13 milijardi evra.

Prošle godine, Holandija je generisala 14 odsto svoje električne energije iz solarnih farmi, što je povećanje od 1 odsto u odnosu na 2015. godinu, po prvi put prestigavši proizvodnju električne energije na ugalj.

Procenat električne energije dobijen u Holandiji bio je najviši u celoj Evropskoj Uniji, rekli su iz Ember Klajmat konsultantske grupe.

Poređenja radi holandski sistem “mrežnog merenja”, pokrenut 2004. godine, koji je omogućio domaćinstvima sa solarnim panelima da nadoknade svoju proizvodnju zelene električne energije u poređenju sa njihovom potrošnjom, sada ima više od dva miliona domaćinstava, koja proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora, prema podacima ministarstva energetike.

Holandska vlada procenjuje sve promene koje bi mogle da podstaknu izgradnju još solarnih farmi koje su bolje integrisane u različite predele, pisalo je u mejlu ministarstva energetike.

Džori Jakobs, koji je fokusiran na izgradnji projekata zelene energije u kompaniji za upravljanje otpadom Afvalzorg, opisuje holandski pristup obnovljivim izvorima energije kao “ekstremno MekDžajverovski”, referirajući na američki TV šou iz osamdesetih u kome snalažljivi tajni agent sklapa genijalne naprave od svakodnevnih predmeta.

– Uzimamo različite energetske tehnologije, stavljamo ih na gomilu i pokušavamo da napravimo kombinaciju koja će stvarno da radi – rekao je Jakobs, čija se kompanija udružila sa lokalnim komunalnim preduzećem u cilju pretvaranja zemljišta koje nije u upotrebi u solarne farme.

– Ovo nije promena koja će se desiti preko noći, ali kada se svi ukrcaju na taj voz, narod u Holandiji probleme rešava relativno brzo – rekao je.

Solarne farme na veštačkim jezerima

Gotovo 20 odsto ove zemlje prekriva voda, a firme za razvoj solarnih panela, uključujući i GroenLevin, iskoristile su ovo tako što su solarne farme izgradile na površinama veštačkih jezera.

GroenLevin je instalirao više od 500,000 solarnih panela na holadnskim vodama, što je Holandiju po ovom pitanju postavilo tik iza Kine, na visokom drugom mestu u svetu.

– Ova ideja o plutajućim solarnim farmama stigla je u Holandiju ranije nego u ostale zemlje – rekao je Benedikt Ortman, globalni direktor solarnih projekata u nemačkoj kompaniji za obnovljive izvore energije BayWa r.e., koja je otkupila GroenLeven 2018. godine.

Inspirisan holandskim primerom, iz ove firme rekli su da se sve više plutajućih solarnih farmi pojavljuje širom Evrope, naročito u Belgiji, Austriji i Francuskoj.

Holandske kompanije takođe su u potrazi za rešenjima kako da solarne farme funckionišu zajedno sa poljoprivredom te zemlje.

– Umesto borbe za prevlast nad zemljom, pronašli smo rešenja kako zajedno možemo da je koristimo – rekao je Carel Kooij, menadžer poslovnog razvoja za veliku foto-naponsku (PV) holadsku filijalu švedske Vatenfal kompanije.

Jedan od ovih tzv “zemljo-foto-naponskih” (Agri-PV) projekata sastoji se od uzgajanja jagoda i malina ispod krova napravljenog od solarnih panela, ovime zamenjujući tradicionalne plastične staklenike.

Na polovini puta četvorogodišnjeg test-perioda, vođe projekta rekle su da je biljkama bilo potrebno 25 odsto manje vode, jer su bile zaštićene od sunca, potencijalno štedeći vodu koja bi bila potrošena na navodnjavanje u budućnosti u kojoj će klimatske promene doneti sve toplija i sušnija leta.

Lokalni interesi moraju biti na prvom mestu

Holandske firme za razvoj solarnih panela kažu da novi projekti moraju biti izvršavani tako da je u njihovom glavnom fokusu interes lokalne zajednice.

Klimatski plan iz 2019. godine, na primer, predviđa da bi projekti obnovljivih izvora energije mogli da izdvoje 50 odsto svoje proizvedene zelene energije i ustupe je lokalnom stanovništvu.

Dok ovo nije pravna obaveza, kompanije planiraju da investiraju u zajednicu – slanjem dela proizvedene obnovljive električne energije lokalnim energetskim zadrugama, i/ili osnivanjem socioekonomskog fonda za poboljšanje energetske efikasnosti.

– Budući da je Holandija toliko mala zemlja, uvek ćete raditi u nečijem dvorištu – rekao je Robert van der Horst, projektni menadžer u TPSolaru.

– Uvek morate da razgovarate sa ljidima i diskutujete o tome šta je najbolja opcija za neku oblast – dodao je – Tada možete da pokušate da poboljšate situaciju svojom solarnom farmom.