Pariz juri odličje “najzelenijih” Olimpijskih igara do sada?

Francuska ima za cilj zlato u održivosti na ovogodišnjim Olimpijskim igrama, obećavajući da će ovog leta biti domaćin „najzelenijih“ Igara u istoriji. Ali mnoge prepreke ostaju.

Od prvog dana prijave gradonačelnice Anne Idalgo iz glavnog grada Francuske, uslov je bio jasan: Igre će ili biti ekološke, ili se neće održati.

Cilj ovogodišnjeg događaja je da se prepolovi emisija ugljenika u poređenju sa prosekom Londona 2012. i Rija 2016, procenjenih na 3,5 miliona tona CO2. Međunarodni olimpijski komitet (MOK) izneo je mapu puta tokom faze nadmetanja, pozicionirajući nasleđe i održivost u srce projekta prenosi Euractiv.

Prema planu puta, Pariz 2024. treba da postigne svoj ambiciozni cilj smanjenja ugljenika kroz koncept sa malim uticajem.

Međutim, organizovanje sportskog događaja koji privlači milione ljudi iz preko 200 zemalja predstavlja značajan izazov za smanjenje ugljičnog otiska. Analiza prošlih Olimpijskih igara, sprovedena 2021. godine, pokazala je da sportski događaji nikada nisu bili ekološki održivi, sa tendencijom da se vremenom pogoršavaju, uprkos tome što organizatori tvrde suprotno.

Novi energetski efikasni sportski objekti

Novoizgrađene strukture za Olimpijadu su proizvele 30 odsto manje ugljenika po kvadratnom metru u poređenju sa standardnim projektom u Francuskoj, kaže Džordžina Grenon, direktorka za ekološku izvrsnost u Parizu 2024. To je zato što 95 odsto potrebnih turnirskih mesta ili već postoji ili je privremeno.

Jedan od dva stalna sportska objekta izgrađena od nule je Centar za vodene sportove koji se nalazi u Seni Sen Deni. Zgrada je sa niskim sadržajem ugljenika i koristi materijale na biološkoj bazi kao što su drvo, a ne beton ili čelik, od kojih oba stvaraju ugljen-dioksid u procesu proizvodnje.

Centar zahteva manje hlađenja i grejanja jer ima krov od 5.000 kvadratnih metara pokriven fotonaponskim panelima, koji mogu da snabdevaju svu potrebnu energiju, a smatra se jednom od najvećih urbanih solarnih farmi u Francuskoj.

Arena Port de La Šapel biće domaćin niza olimpijskih događaja, od košarke do badmintona i ritmičke gimnastike.

Krovni vrt sa solarnim panelima

Krov zgrade ima baštu i postoje solarni paneli koji obezbeđuju energiju za mesto održavanja. U suterenu zgrade nalazi se elektrana koja ima za cilj proizvodnju i obezbeđivanje toplote i hladnoće, ne samo za mesto održavanja, već i za okolni okrug.

Atletsko selo je takođe dizajnirano da bude ekološki prihvatljivo, radi na 100 odsto obnovljive energije, sa fotonaponskim panelima na krovovima zgrada kako bi se zadovoljile lokalne potrebe za električnom energijom.

Jan Krisinski, operativni menadžer u Solideu (javnom telu zaduženom za olimpijsku i paraolimpijsku infrastrukturu), rekao je da je pri izgradnji zgrada korišćeno mnogo prirodnih materijala, stvarajući 47 odsto manje emisije CO2 od konvencionalnih metoda. Sve zgrade su manje od 20 metara visoke i često imaju drvo čak i u svojim strukturama i podovima.

U Atletskom selu postavljen je sistem grejanja i hlađenja na bazi geotermalne energije, koji će biti bez klima uređaja. Obećano je da će temperature u prostoriji biti šest stepeni Celzijusa niže od spoljašnje temperature.

Oslanjajući se na sunce i vetar za napajanje Igara

Trezvenost u infrastrukturi, transportu i energetici bila je u srži planiranja. Organizatori nameravaju da se oslanjaju na energiju vetra i sunca u odnosu na fosilna goriva za napajanje svih mesta takmičenja za Olimpijske i Paraolimpijske igre. To je u velikoj suprotnosti sa Svjetskim prvenstvom u fudbalu 2022. čiji je domaćin Katar, a na kojem su bili klimatizovani stadioni.

Struja i prirodni gas će činiti manje od jednog procenta ukupnog otiska Igara. Većina energije će se dobijati iz francuske elektroenergetske mreže, poznate po niskim emisijama zbog oslanjanja na nuklearnu energiju.

Organizatori su postigli dogovor sa Electricite de France (EDF) za kupovinu obnovljive energije koja je ekvivalentna potrošnji Igara. Rezervni generatori će raditi na biogoriva, eliminišući potrebu za dizel generatorima koji se obično koriste u slučaju nestanka struje.

Međutim, nedavna detaljna procena Carbon Market Vatch-a, nevladine organizacije koja radi na dugoročnoj dekarbonizaciji Evrope, pokazala je da je ugljenični otisak Olimpijskih igara i dalje previsok da bi bio održiv.

Transparentnost budžeta za ugljenik

Budžetu za ugljenik nedostaje transparentnost, pri čemu emisije uglavnom dolaze iz građevinarstva i transporta. Iako konstatuje poboljšanja, procenjuje se da je i dalje teško rešiti glavne izvore emisija.

Kritičari se zalažu za potpunu reviziju olimpijskog modela kako bi se ispunili klimatski ciljevi, predlažući decentralizovano gostovanje i reformu sponzorstva. Kažu da je potrebna stvarna akcija da bi se Igre zaista uskladile sa klimatskim ciljevima.