Ovi gradovi čine najviše u borbi protiv zagađenja vazduha

Gradovi su rangirani na osnovu mera kao što su mesta za punjenje električnih vozila i šeme bicikala.

Kopenhagen, Oslo i Pariz su rangirani najviše od 42 evropska grada u borbi protiv zagađenja vazduha.

Amsterdam i Hamburg su četvrti i peti, dok su Granada, Dablin i područje Velikog Mančestera na dnu liste.

Podaci potiču iz Kampanje za čiste gradove, ali oni ne znače da su ovi gradovi najmanje zagađeni, ili gradovi sa najčistijim vazduhom.

Gradovi su rangirani po broju:

• Deljenih bicikala i skutera
• Autobusa nulte emisije
• Deljenih električnih automobila
• Mesta za punjenje električnih vozila

Barbara Stol, direktorka kampanje, kaže da su ovi pokazatelji važni, ali da je potrebno uraditi mnogo više.

• Mi smatramo da su ovo veoma važni kriterijumi, ali to nije cela slika. Ovo su alternative drugim merama ili dopuna drugim merama koje gradovi moraju preduzeti, poput zona s niskom emisijom, ograničenih zona saobraćaja, potencijalno naplate za gužve, politike parkiranja. Dakle, postoji mnogo drugih stvari koje gradovi mogu učiniti da očiste saobraćaj.

Smanjivanje, ili čak zabrana kretanja dizel i benzinskih vozila u centrima gradova je još jedan način za rešavanje problema lošeg kvaliteta vazduha u gradovima.

Na primer, London proširuje svoju Ultra nisku emisionu zonu (ULEZ) na sve svoje četvrti. To znači da će svako vozilo koje ne zadovoljava standarde ULEZ-a morati da plati dnevnu naknadu od oko 14,50 evra kako bi vozilo u ovoj zoni.

Ova mera je izazvala nezadovoljstvo nekih ljudi i trenutno se osporava na sudu.

Simon Birket, šef grupe “Čist vazduh u Londonu”, tvrdi da će ova proširena zona doneti korist ne samo životnoj sredini i klimi, već i našem zdravlju.

Niske emisione zone dovode do zdravstvenih koristi i posebno smanjenja prijema u bolnicu, srčanih udara i moždanih udara – objašnjava on.

Dakle, ovde postoje veoma jasne zdravstvene koristi koje možemo dobiti ako nastavimo ovim putem, Birkett takođe veruje da bi ova inicijativa trebala biti sprovedena i u EU.

• Evropa trenutno revidira svoje direktive o kvalitetu vazduha. Nedavno je postignut vrlo pozitivan glas u Odboru za životnu sredinu Evropskog parlamenta, gde se izjasnilo da žele uskladiti ove nove zakone o kvalitetu vazduha s najnovijim smernicama Svetske zdravstvene organizacije za kvalitet vazduha – kaže Birket.

Studija iz 2015. godine je pokazala da uvođenje zona s niskom emisijom doprinosi smanjenju koncentracije azot-dioksida, izuzetno štetnog gasa.

Takođe se smanjuju i opasne PM10 čestice.