Ovako izgleda životni ciklus papira i proces reciklaže

Kada pričamo o zagađenju, odnosno očuvanju naše planete i smanjenju otpada, jedna od ključnih tema je “rasterećenje” deponija primenom reciklaže. Ali, nažalost, i dalje u mnogim situacijama reciklaža nije opcija.

Iako deluje da sve brže idemo ka održivosti i zelenim rešenjima, istovremeno sve više gomilamo otpad razne vrste, a papir i karton nisu izuzeci.

Naime, životni ciklus papira počinje sečom drveća, nastavlja se proizvodnjom celuloze tokom koje se troši velika količina vode (za izradu jednog papira A4 formata, potroši se čak 10 litara vode), a u najgorem slučaju – njegov životni vek se završava spaljivanjem ili odlaganjem na deponije, usled čega dolazi do ispuštanja CO2 u atmosferu.

Ipak, dobra vest je da ovako “sumoran” životni ciklus može da se zaustavi reciklažom. Doduše, nije sve tako jednostavno: reciklažnoj industriji papira je najpre potrebna kvalitetna sirovina.

Treba imati u vidu da se reciklažom 1 tone starog papira sačuva 17 stabala. Reciklažom iste količine kancelarijskog papira – sačuva se 24 stabla, a uštedi 4.200 kW struje i 32.000 litara vode.

Za proces reciklaže potrebno je 40 odsto manje energije nego za proizvodnju papira od celuloze. Emisija štetnih materija u vazduh je za oko 75 odsto manja u odnosu na proizvodnju hartije od primarnih vlakana (celuloze). Dakle, otpad je neophodno razdvajati i prema samim vrstama papira, jer samo odovojeno sakupljen otpad predstavlja sirovinu koja se može iskoristiti.

Drugim rečima, da bi reciklaža papira bila uspešna, potreban je čist papir, izdvojen od kontaminanata poput hrane, plastike, metala, a da bi papir na vreme i u dobrom stanju stigao do postrojenja za reciklažu – potrebno je uspostaviti optimalan proces primarne selekcije.

Na primer, mešanje starog papira sa drugim ambalažnim otpadom smanjuje njegov stepen iskoristljivosti. Ukoliko se prilikom odlaganja pomeša sa drugom ambalažom koja je sadržala tečnost, može da dođe do kvašenja papira koji bi, potom, kao i svaka druga organska materija tako vlažan počeo da truli, odnosno ne bi zadovoljio minimum uslova za ponovnu upotrebu.