Otapanje leda na Antarktiku moglo bi da ima katastrofalan uticaj na klimu

Brzo otapanje antarktičkog leda dovešće do usporavanja dubokih okeanskih struja, što dalje dovodi do ubrzavanja porasta nivoa mora i promena u svetskoj klimi koje će se osećati vekovima, upozoravaju australijski naučnici.

Meridionalna preokretna cirkulacija okeana je komponenta cirkulacije koju pokreće kretanje hladnije, gušće vode prema morskom dnu u blizini Antarktika. Ove cirkulacije pomažu u isporuci toplote, ugljenika, kiseonika i neophodnih nutritivnih materija širom sveta. Međutim, kako se slatka voda iz ledene kape topi, slanost i gustina morske vode se smanjuju, usporavajući kretanje dubokih struja. 

Prema novoj istraživačkoj studiji, objavljenoj u naučnom časopisu Nature, duboki tokovi okeanske vode sa Antarktika mogli bi da se uspore za 40 odsto za tri decenije ako se nastavi trenutna stopa emisije gasova staklene bašte. Kolaps cirkulacije okeana, kažu stručnjaci, imaće razorne i dugoročne posledice na vremenske prilike, nivoe mora i morske ekosisteme i trajno će uticati na sposobnost okeana da apsorbuje ugljen-dioksid. Prethodna istraživanja sugerišu da bi usporavanje Severnoatlantske struje, čiji je Golfska struja deo, moglo da izazove veliko zahlađenje u Evropi.

Ove dubokomorske struje, ili “prevrtanje” vode, na severnoj i južnoj hemisferi bile su relativno stabilne milenijumima, ali ih sada remeti globalno zagrevanje, kažu naučnici.

– Naši modeli pokazuju da ako emisije ugljenika nastave da rastu trenutnom brzinom, onda će Antarktička struja usporiti za 40 odsto u narednih 30 godina, što može dovesti do kolapsa okeanskih struja – kaže vođa studije profesor Metju Ingland.

Dr Adel Morison objasnila je da kako okeanske struje usporavaju, voda na površini brzo dostiže svoj kapacitet da apsorbuje ugljenik, ali se onda ne zamenjuje vodom iz dubokog mora sa dezasićenom ugljenikom. Atlas studija je 2018. godine otkrila da je sistem cirkulacije vode u Atlantskom okeanu sada slabiji nego što je bio u bilo kom trenutku u proteklih 1.000 godina i da se značajno promenio u poslednjih 150 godina.
Studija je takođe sugerisala da bi Atlantska meridionalna preokretna cirkulacija (AMOC), čiji je deo topla Golfska struja, mogla da ohladi okean i severozapadnu Evropu i utiče na morski ekosistem.

Ipak, dr Morison kaže da bi usporavanje Južne struje imalo veći uticaj na morski ekosistem i Antarktik.

– Morske struje donose na površinu važne hranljive materije koje tonu na dno kada organizmi umru, čime se obnavljaju zalihe hranljivih materija za globalni ekosistem i za riblji fond. Druga velika implikacija koju bi ovo moglo imati je ubrzano topljenje Antarktika u budućnosti. Naime, time se otvara put toplijim vodama koje mogu da ubrzaju otapanje, što u okean unosi još ređu, otopljenu vodu, što još više usporava cirkulaciju – kaže dr Morison.

Antarktik nije jedini region u opasnosti

Trenutna stopa globalnog zagrevanja je mnogo viša od 1,5 stepeni Celzijusa godišnje koliko je utvrđeno Pariskim sporazumom, za koji naučnici kažu da je jedina šansa da izbegnemo najgore uticaje klimatskih promena. Zaista, prevazilaženje ove stope rizikuje da se pređe nekoliko prelomnih tačaka klimatskih promena, kritičnih pragova u sistemu koji, kada se prekorače, mogu dovesti do nepovratnih promena.

Oko 10 odsto svetske kopnene površine trenutno je prekriveno glečerima, koji čuvaju 70 odsto slatke vode na Zemlji. Otapanje glečera značajno doprinosi porastu nivoa mora, ugrožava snabdevanje vodom do 2 milijarde ljudi i povećava rizik od prirodnih opasnosti i ekstremnih vremenskih pojava kao što su poplave.

Prema studiji objavljenoj u januaru, 68 odsto svetskih glečera će nestati po trenutnoj stopi globalnog zagrevanja, a najmanje polovina gubitaka će se desiti u narednih 30 godina. Do 2100. centralna Evropa, zapadna Kanada i SAD neće imati više glečera. Čak i pod najoptimističnijim scenarijem globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa, 49 odsto glečera na planeti, ne uključujući ledene pokrivače Grenlanda i Arktika, i dalje bi se potpuno otopilo.