Ostvarenje punog potencijala solara na krovovima u Srbiji pokrilo bi petinu proizvodnje struje

Na krovovima stambenih zgrada u Srbiji moglo bi da bude instalirano gotovo sedam gigavata solarnih kapaciteta, što bi pokrilo petinu ukupne godišnje proizvodnje struje i podmirilo više od polovine potrošnje u domaćinstvima.

Po aktuelnim istraživanjima, ukupna instalisana snaga fotonaponskih sistema koje je moguće instalirati na krovove stambenih objekata u Srbiji je 6,917 GW, piše naučna saradnica na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Iva Batić za portal Klima101.

To bi bio srazmerno veliki udeo u planiranih 18,5 gigavata, koliko je procenjeno da je potrebno instalirati fotonaponskih sistema do 2050. godine kako bismo napustili ugalj i uspešno sproveli energetsku tranziciju, u Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu (INEKP).

Ti planirani kapaciteti uključuju ne samo panele na krovovima, nego i solarne elektrane na zemlji, kao i instalacije na krovovima industrijskih, javnih i drugih objekata.

Po aktuelnim procenama, trenutni celokupni kapacitet instaliranog solara u Srbiji je samo 181 megavat (0,181 GW).

“Ukoliko bi potencijal fotonaponskih sistema na krovovima stambenih zgrada bio ostvaren, procena je da bi oni proizvodili nešto manje od 8.000 gigavat-časova (GWh) električne energije godišnje – što je samo po sebi više od petine ukupne aktuelne proizvodnje EPS-a”, navela je Batić.

Istovremeno, pošto stambeni sektor čini oko 45 odsto godišnje potrošnje električne energije u Srbiji (oko 13,8 teravat-časova), razvijanje punog potencijala fotonaponskih kapaciteta na krovovima stambenih zgrada izmirivalo bi oko 58 odsto sadašnje potrošnje električne energije u našim domaćinstvima.

Batić je istakla da Srbija poseduje veliki neiskorišćeni solarni potencijal i da ima veći potencijal od mnogih evropskih zemalja.

Srbija, na primer, ima 30 odsto veći energetski potencijal solarnog zračenja od Nemačke, gde je solarna energija činila je 13,8 odsto ukupne proizvodnje električne energije prošle godine.

Stambeni objekti u Srbiji predstavljaju značajan potencijal za izgradnju fotonaponskih sistema, navodi Batić i dodaje da konstrukcija fotonaponskih sistema na stambenim zgradama ne ometa funkcionalnost zgrade, niti na bilo koji drugi način utiču na životnu sredinu.

Trenutna cena izgradnje fotonaponskog sistema po sistemu ključ u ruke iznosi između 500 i 600 evra po kilovatu, pa bi se ukupna investicija za instaliranje 6.917 MW mogla proceniti na između 3,5 i 4,2 milijarde evra.

Batić napominje da su troškovi instaliranja solarnih panela u stalnom padu i da su se oni za samo tri godine prepolovili.

“Nameće nam se zaključak da je razvoj ovih potencijala više nego isplativ. Ako cena fotonaponskih sistema nastavi da pada u budućnosti, on će biti sve isplativiji. Tome doprinosi i osnovna prednost fotonaponskih sistema – njihova modularnost, što omogućuje faznu izgradnju, odnosno postepeno proširivanje kapaciteta u toku vremena”, istakla je Batić.

Ona ukazuje i da bi se ostvarenjem solarnog potencijala samo krovova stambenih zgrada uštedelo 19 odsto nacionalne emisije ugljen-dioksida iz energetskog sektora.