Okean ruši toplotne rekorde: Evo šta to znači za ribarstvo

Krajem 2013. godine naučnici su zapazili neobičan fenomen – “Blok” u Meksičkom zalivu Aljaske, prostranu površinu neuobičajeno tople vode.

Tokom dve godine, ova pojava, koja se neprimetno razvijala na 70% površine Zemlje pokrivene slanim vodama, izazvala je katastrofalne posledice.

Milion morskih ptica je uginulo, kelp šume su venele, a mladunci morskih lavova su ostajali nasukani.

Ovaj tihi talas vrućine, koji se odvijao ispod površine okeana, zapravo je “Blok“.

Međutim, posledice nisu ostale neprimećene. Za razliku od vrućine na kopnu, morski toplotni talasi izazivaju nevidljivu haos.

To nije samo pitanje ptica i morskih puževa.

U Gulfu Aljaske je nestalo oko 100 miliona pacifičkih bakalara, a ribolovni sektor u Britanskoj Kolumbiji i Pacifičkom Severozapadu se borio sa izumiranjem lososa i štetnim cvetanjem algi koje je poremetilo unosan posao sa Dungeness rakovima na Zapadnoj obali.

“Blok” je postao najveći i najdugotrajniji toplotni talas u istoriji, a to bi mogao biti samo početak.

Toplotni talasi su postali češći i ozbiljniji kako se planet zagreva.

Okeani su apsorbovali 90% zagrevanja koje je uzrokovano stakleničkim gasovima, rezultirajući rekordno visokim temperaturama.

Ovo je već dovelo do posledica – farme riba u Čileu, operacije sa kapesantima u Australiji i ribolov na snežne rakove u Aljasci su već pogođeni. Ekonomski gubici od ovakvih događaja se mere u milijardama dolara.

Stručnjaci predviđaju da će ribolovna industrija i priobalne ekonomije suočiti sa još većim kolapsima u budućnosti.

Klimatske promene i neprekidni El Niño obrazac zagrevanja Pacifika će verovatno izazvati više morskih toplotnih talasa.

Šest od poslednjih sedam sezona sa Dungeness rakovima u Kaliforniji je već odloženo zbog ovakvih pojava.

Naučnici i stručnjaci su zabrinuti zbog situacije.

-Ove godine već znamo da su temperature izuzetno visoke – istakao je Vilijam Čung, direktor Instituta za okeane i ribarstvo na Univerzitetu Britanske Kolumbije.

Ovi morski toplotni talasi se formiraju usled promena u strujama vazduha i okeanskih struja.

Slabljenje vetra uzrokuje da se temperatura mora povisi, jer se topla površinska voda manje isparava, dok se hladnija voda ne izmeša sa dubinama.

Pomeranja ispod površine okeana takođe mogu pokrenuti ovakve pojave.

Na primer, toplotni talas koji je pogodio zapadnu obalu Australije 2011. godine doveo je do masovnog uginuća školjki i zatvaranja ribolova na kapesante i rakove.

Ove nevidljive opasnosti koje leže ispod površine okeana naglašavaju hitnost u borbi protiv klimatskih promena i očuvanju morskog ekosistema.