Održivi dizajn: Arhitekte u borbi protiv klimatskih promena

Arhitekte se suočavaju sa izazovom klimatskih promena tako što redefinišu održivi dizajn.

S’ obzirom na to da je građevinski sektor odgovoran za 39% svetskih emisija ugljenika, ključno je usmeriti se ka energetski efikasnoj i otpornoj na klimatske promene arhitekturi.

Inovativan pristup dolazi iz Austrije, gde jedna zgrada održava udobnu temperaturu između 22 i 26°C bez veštačkog grejanja ili hlađenja, koristeći prozorske otvore kontrolisane softverom.

Ovaj dizajn koristi termalnu masu zgrade, prilagođavajući se promenama u nivou CO2, temperature i vlažnosti.

U Danskoj, kuća od cigle, koju su dizajnirali Leth i Gori, oslanja se na “prozračne” zidove napravljene od glinenih blokova i cigli, nudeći prirodnu regulaciju temperature.

Arhitekte ističu važnost korišćenja istorijskih materijala i zgrada u borbi protiv klimatske krize.

Koncept “Passivhaus”, niskog energetskog standarda, postaje popularan zbog svojih vazdušnih zaptivača i efikasnih sistema grejanja i hlađenja.

Konstrukcija od masivnog drveta obećava značajan izbor zbog niskog uticaja na ugljenik, termalnih svojstava i otpornosti na požar.

Stambeni prostor usmeren na zajednicu, poput nemačkog koncepta “Baugruppen”, dokazuje se ključnim za prilagođavanje promenjivoj klimi, kako je pokazano tokom toplotnog talasa na severozapadnom Pacifiku.

Arhitekte takođe rade na smanjenju emisija ugradjenog ugljenika tako što koriste postojeće zgrade i unapređuju ih s obzirom na ugljenik.

Grupacije za zagovaranje, poput Mreže za akciju klimatskih arhitekata, traže vladinsku regulaciju ugradjenog ugljenika.

Osim toga, arhitekte istražuju koncept “ugljeničnih otisaka”, gde zgrade hvataju i skladište ugljenik, doprinoseći pozitivno okolini.

Ovo inovativno doba obećava revoluciju u oblasti arhitekture pred izazovom klimatskih promena.