Od naftne tragedije, do restauracije obale u Luizijani

Foto: Shutterstock

Započeta je restauracija na teritoriji Luizijane u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što je prethodno doživela najveću svetsku morsku naftnu katastrofu 2010. godine.

Iako su radovi u toku, porast nivoa mora mogao bi dodatno da zakomplikuje napore restauracije.

Projekat koji je započet u Luizijani ima za cilj obnovu ekosistema, čitavih 13 godina nakon što je obala ovog regiona bila razorena posledicama naftne katastrofe na platformi BP Deepwater Horizon.

Gotovo 3 milijarde dolara (što je preko 2,7 milijardi evra) iz sredstava namenjenih odšteti od strane kompanije BP, usmereno je u ovaj region sa ciljem da se ublaže posledice katastrofe koja je usmrtila stotine hiljada morskih životinja.

Ovaj region je dom farmama, ribarskim kampovima i brodićima za ribolov škampa, zajedno sa plovilima koja opslužuju naftne platforme i industrijskim skladištima.

Upravo ovaj region će biti poprište ambicioznog projekta koji ima za cilj da simulira prirodne procese: velike brane će uskoro biti integrisane u nasip koji služi za zaštitu od poplava.

Glavni cilj projekta je preusmeravanje rečne vode koja nosi sa sobom sedimente, u novi kanal koji će usmeriti ovu vodu u Barataria Basin, jugoistočno od Nju Orleansa.

Ukoliko ovaj plan uspe, sedimenti će se taložiti u ovom bazenu i postepeno obnoviti zemljište koje je decenijama nestajalo.

Zvaničnici zaduženi za obalne regione smatraju da se radi o projektu bez presedana, uvereni da će uspeti, čak i dok porast nivoa mora, koji je posledica klimatskih promena, preti da potpuno uništi obalu.

Bren Haase, predsednik Agencije za zaštitu i obnovu obale Luizijane, procenjuje da će se tokom narednih 30 do 50 godina izgraditi između 52 i 104 kvadratna kilometra zemljišta.

Međutim, postoje i izazovi sa kojima će se suočiti ovaj projekat.

Naime, prirodno sleganje terena i porast nivoa mora će smanjiti očekivane rezultate, toliko da bi neto gubitak zemljišta i dalje mogao da bude prisutan.

Stručnjaci za obalu ističu da je južna Luizijana izgrađena upravo sedimentacijom koju je reka Misisipi donosila tokom hiljada godina, menjajući svoj tok i oblik.

Ljudski napori da se reka kontroliše nasipima za zaštitu od poplava i velikim strukturama za kontrolu protoka su omogućili razvoj gradova i zajednica uz obale reke, ali su istovremeno zaustavili prirodni proces izgradnje zemlje.

To je glavni razlog zbog kojeg su močvarne obale Luizijane ustupile mesto sve većim površinama otvorenih voda, što je dovelo do niza ekoloških problema.

Ovi problemi uključuju brigu zbog erozije zemljišta koja je inače prirodna prepreka od uragana za grad Nju Orleans.

-Luizijanu je izgradio Misisipi – i ponovno povezivanje ovih oblasti sa priobalnim područjima kojima nedostaje slatka voda i sediment osiguraće našu budućnost – izjavio je kongresmen Garit Grejvs, član Republikanske stranke, u saopštenju za medije.

Grejvs je podržao ovaj projekat u Kongresu i ranije je obavljao značajnu funkciju u upravi za obnovu obalnih područja pod tadašnjim guvernerom Bobijem Džindalom.

Izlivanje nafte kanal klimatske promene Luizijana Misisipi nasip poplave

Preporučeno

Elizabet Kestinger: Zelena tranzicija šansa sa privredu

Elizabet Kestinger: Zelena tranzicija šansa sa privredu

Apr. 03, 2025
Obnavljanje šuma u Srbiji: U Gornjem Podunavlju posađeno 30.000 sadnica!

Obnavljanje šuma u Srbiji: U Gornjem Podunavlju posađeno 30.000 sadnica!

Apr. 03, 2025
Francuski Heliup osvojio Zlatnu evropsku nagradu za solarne startapove 2025.

Francuski Heliup osvojio Zlatnu evropsku nagradu za solarne startapove 2025.

Apr. 03, 2025
Planirana izgradnja vetroelektrane kod Negotina od 300 MW: Predviđeno 65 vetrogeneratora

Planirana izgradnja vetroelektrane kod Negotina od 300 MW: Predviđeno 65 vetrogeneratora

Apr. 03, 2025
U Beogradu počelo košenje travnatih površina u stambenim naseljima

U Beogradu počelo košenje travnatih površina u stambenim naseljima

Apr. 02, 2025