Od čuvanja vode do čiste energije: Evo zašto plutajuće solarne farme cvetaju u SAD

Proizvodnja električne energije zahteva velike površine zemlje i često proizvodi ogromne količine emisija gasova staklene, ali šta ako ne mora?

Plutajuće solarne farme su jednostavan koncept, koji bi mogao da bude rešenje ovih problema – i u isto vreme spreči gubitak vode kao posledicu isparenja.

Fotonaponske ćelije povezane su na splavove na vodi, umesto da zauzimaju zemlju pogodnu za poljoprivredu ili izgradnju objekata. Na neki način, ovi splavovi imaju svojevrsnu ulogu poklopca koji smanjuje isparenje vode gotovo do nule – ogromna pogodnost za oblasti, koje su česta meta velikih suša.

I, budući da voda hladi solarne panele, oni mogu proizvesti više energije nego što bi proizveli na zemlji, gde gube na efikasnosti kad se zagreju.

Po uzoru na njihovo cvetanje širom Azije, brojna postrojenja ovog tipa pojavljuju se i u Americi.

Plutajuće solarne farme postaju sve popularnije u SAD

Kris Bartl je direktor prodaje i marketinga kompanije za proizvodnju plutajućih solarnih farmi Kil end Ter, koja je već izgradila 270 projekata u 30 zemalja.

– U Aziji, naročito ostrvske nacije poput Japana i Tajvana, oduševljeni su plutajućim solarnim farmama jer u tim zemljama prosto nema mnogo zemlje pogodne za izgradnju sličnih postrojenja velikih razmera na površini. Na tom tržištu, u tim zemljama, ostvarili smo izuzetno brz rast – rekao on.

Dodao je i to da ograničenje mesta na kopnu navodi i druge zemlje na razmišljanje o ovoj tehnologiji.

– Ovde u SAD, gde imamo više zemlje, tržište vidimo na mestima visoke gustine naseljenosti, poput ostrva u Kaliforniji, na severoistoku i Floridi – to su idealna tržišta ovde u Americi, gde nema dovoljno zemlje, ili je zemlja preskupa – objasnio je Bartl.

Jednu od najvećih plutajućih solarnih farmi u Americi sagradila je upravo kompanije Kil end Ter u Hildzburgu u Kaliforniji. Ona generiše 4,8 MW struje – dovoljno za oko 3,400 domaćinstava.

Druga farma instalirana je pre četiri godine iznad postrojenja za prečišćavanje otpadne vode blizu grada Vindzor.

– Gledate u jezero za čišćenje otpadne vode – rekao je Bartl dok je stajao ispred postrojenja.

– A iza mene vidite solarni sistem od 1,8 MW, koji je izgradila firma Kil end Ter pre 3-4 godine. Jedan od prvih takvih sistema u Kaliforniji i takođe jedan od prvih koji generiše više od 1 MW električne energije.

Plutajuće solarne farme još uvek imaju nekih problema koje treba popraviti

Ovo rešenje ipak nije savršeno. Tehnologija koju koristimo ne može da funkcioniše na vodi koja brzo teče, kao ni na otvorenom okeanu ili ni u priobalju na kom je voda uzburkana.

Duboka voda takođe može da poveća troškove izgradnje, koji su već skuplji nego da se elektrana istog kapaciteta izgradi na zemlji. Ali, dok ova postrojenja isprva koštaju 10-15 odsto više, Bartl tvrdi da će vlasnici na duge staze uštedeti novac.

Inženjeri takođe rade na rešavanju i drugih prepreka. Ako je prevelika površina vode prekrivena, nivoi rastvorenog kiseonika mogu da se promene i temperatura vode može opasti, što bi bio problem za vodeni biodiverzitet.

U toku je istraživanje o negativnom uticaju elektromagnetnih polja, koja proizvode kablovi, na vodeni ekosistem, ali još uvek ne postoje dokazi da je ovo slučaj.

U martu, studija objavljena u časopisu Održanje prirode (Nature Sustainability) otkriva da bi hiljade gradova – više od 6,000 gradova u 124 zemlje – moglo da generiše energiju iz plutajućih solarnih farmi. Kada bi prešli na ovaj tip proizvodnje električne energije, izračunato je da bi godišnje uštedeli otprilike toliko vode da bi mogli njom da napune 40 miliona olimpijskih bazena godišnje.