Očuvanje šuma za neto-nula: novi pristup vrednovanju karbonskih kredita

Revolucionaran pristup vrednovanju potencijala za skladištenje ugljenika u prirodnim staništima je nastao, nudeći spasonosnu ruku za očuvanje šuma i obnavljanje poverenja u karbonske kredite.

Tradicionalne metode određivanja cene karbonskih kredita za projekte očuvanja šuma su podvrgnute ozbiljnom ispitivanju, izazivajući krizu poverenja na tržištima ugljenika.

Ova nesigurnost je ometala borbu protiv klimatskih promena i ometala ključne investicije u zaštitu tropskih šuma.

Tim naučnika sa Univerziteta u Kembridžu predvodi ekipu koja je predstavila pouzdaniji i transparentniji način procene koristi od skladištenja ugljenika usled očuvanja šuma.

Njihov pristup, detaljno opisan u časopisu Nature Climate Change, ne samo ističe važnost tropskih šuma za biodiverzitet, već ih i pozicionira kao ekonomičnije rešenje za balansiranje emisija u poređenju sa konvencionalnim tehnologijama za hvatanje i skladištenje ugljenika.

Novi metod podseća na ugovor o zakupu. Karbonski krediti se dodeljuju projektima tropskih šuma na osnovu njihovog predviđenog vremena skladištenja ugljenika.

Ova front-end procena znači da zaštita više drveća odmah rezultira smanjenjem ispuštanja ugljenika u atmosferu.

Pesimističke procene o tome kada bi skladišteni ugljenik mogao biti oslobođen osiguravaju da broj izdatih kredita ostane konzervativan.

Tehnologija daljinskog nadgledanja omogućava praćenje, a ako projekti postižu bolje rezultate od očekivanih, mogu biti nagrađeni dodatnim kreditima.

Ovi plaćanja pružaju podsticaj lokalnim zajednicama da sačuvaju svoje šume nudeći alternativne izvore prihoda koji ne uključuju seču drveća.

Ovaj pristup takođe razmatra buduće uplate, podstičući dugoročno očuvanje šuma.

Za razliku od trenutnog sistema koji prenosi teret očuvanja na buduće generacije bez kompenzacije za izgubljene izvore prihoda, ovaj inovativni pristup ima za cilj da reši ove izazove.

Pored toga, omogućava direktno poređenje različitih tipova projekata zaštite, povezujući jaz između tehnoloških i prirodnih rešenja za hvatanje ugljenika.

Tropske šume igraju ključnu ulogu u smanjenju globalnog zagrevanja tako što hvataju ugljen-dioksid, ali njihova nepostojanost usled različitih pretnji, uključujući ljudsku seču, odvratila je investitore.

Međutim, ovaj metod, nazvan ‘Permanent Additional Carbon Tonne’ (PACT) računovodstvo, razvijen od strane naučnika sa Univerziteta u Kembridžu i Univerziteta u Eksteru i Londonske škole za ekonomiju, nudi pouzdan i fleksibilan pristup za vrednovanje prirodnih rešenja.

Koristi od prirodnih karbonskih rešenja su trenutno značajno potcenjene na tržištu, ali PACT računovodstvo ima za cilj da eliminiše nesigurnosti, prema rečima Anila Madhavapeddija, profesora na Odeljenju za računarstvo i tehnologiju na Univerzitetu u Kembridžu.

Ovaj pristup ne samo što rešava tržišne probleme, već bi mogao privući preko potrebne investicije u borbi protiv klimatskih promena.

Zaštita tropskih šuma je ključna za planetu jer pomaže u ublažavanju klimatskih promena, očuvanju biodiverziteta i podržavanju izvora prihoda lokalnih zajednica.

Kako Andrew Balmford, profesor na Univerzitetu u Kembridžu, ističe, karbonske finansije omogućavaju bogatim nacijama da podrže ruralne zajednice u tropskim područjima i unaprede korišćenje zemlje bez seče šuma.

U svetu u kojem 30% obaveza o nuli-emisiji zavisi od boljeg upravljanja ugljenikom u prirodi, inovativni metodi poput PACT računovodstva mogu doneti revoluciju.

Iako postoje alternativne opcije za investiciju u karbonske kredite, kao što su tehnologije za duboko skladištenje ugljenika, one dolaze sa većim troškovima i ne doprinose očuvanju vitalnih prirodnih staništa.

Istraživanje koje stoji iza PACT računovodstva je uglavnom finansirala Tezos Fondacija i sprovela ga je Cambridge Centar za karbonske kredite.