NOVO OTKRIĆE: Mikroplastika pronađena u spermatozoidima može izazvati neplodnost i kancer

Mikroplastika je pronađena na vrhu Mont Everesta, na dnu okeana, a sada i u ljudskoj spermi. Naučnici su otkrili osam vrsta sitne, kancerogene plastike u uzorcima svih 36 muškaraca testiranih u novoj studiji – uključujući one korišćene u stiroporu i cevima, prenosi Daily Mail.

Uzorci sperme u kojima su pronađene čestice korišćene u cevima imali su manje pokretljive spermatozoide, što ukazuje na to da mikroplastika može biti povezana sa globalnim padom stope plodnosti.

Hemikalije koje se oslobađaju iz ovih sitnih čestica mogu izazvati upalu u telu koja ometa kvalitet sperme, navode istraživači.

Toksini su sada pronađeni u svakom glavnom ljudskom organu i delu tela – uključujući mozak, srce, arterije i genitalije muškaraca.

“Mikroplastika je sada sveprisutna i prožima ekosisteme globalno, od najdubljih okeana do netaknutih planinskih regiona”, napisali su istraživači u radu objavljenom u časopisu Science of The Total Environment.

Čestice manje od pet milimetara ulaze u naša tela kroz plastičnu ambalažu, određenu hranu, vodu iz česme i čak vazduh koji udišemo, i povezane su sa kancerom i problemima sa plodnošću. Prikupljanjem uzoraka od 36 učesnika, istraživači sa Univerziteta Qingdao u Kini želeli su da utvrde da li su ove čestice uobičajene u spermi.

Učesnici su morali biti dobrog zdravlja i ne smeju raditi u industriji koja ih izlaže više plastici od prosečne osobe. Uzorci su mešani sa hemijskim rastvorom, filtrirani i analizirani pomoću osetljivog mikroskopa. Mikroskop i naknadni testovi identifikovali su sve različite hemikalije prisutne u uzorku, izdvajajući one jedinstvene za plastiku.

U svakom testiranom uzorku pronađena je bar jedna od osam različitih vrsta plastike. Najčešća vrsta plastike bila je polistiren, koji se koristi za izradu ambalažnog stiropora. Takođe su pronađene plastike poput polivinil hlorida (PVC) koji se koristi za izradu vodovodnih sistema.

Ljudi koji su imali PVC u svojoj spermi imali su manje pokretljive spermatozoide od onih sa samo polistirenom. Manje pokretljivi spermatozoidi su generalno manje uspešni u oplodnji jajnih ćelija. Broj spermatozoida u svakom uzorku nije se značajno razlikovao u zavisnosti od vrste plastike koju su imali u svom sistemu.

Prethodna istraživanja sugerišu da se toksične čestice mogu osloboditi prilikom zagrevanja hrane u plastičnoj ambalaži, pijenja iz plastičnih boca za vodu ili udisanja vazduha sa, na primer, sitnim česticama iz automobilskih guma. Ukupno, neka istraživanja sugerišu da prosečna osoba unese oko pet grama plastičnih čestica nedeljno, što je otprilike težina jedne kreditne kartice.

Ove sitne čestice putuju kroz naš sistem, verovatno kroz krvotok, rekla je Tracey Woodruff, direktorka Programa za reproduktivno zdravlje i životnu sredinu na Univerzitetu Kalifornija, San Francisco, za Scientific American.

“S obzirom na sva mesta u telu koja su snabdevena krvlju, postoji mogućnost da [mikroplastika] prodre u različita tkiva”, objasnila je dr Woodruff.

Iako su istraživači ranije mislili da su neki od naših dragocenijih telesnih sistema, poput placente, nepropusni za ove uljeze, nauka je otkrila da mogu ući u gotovo svaki deo našeg tela. Pre nekoliko nedelja, istraživači su otkrili čestice u muškim testisima. Takođe su pronađene u srcu, plućima i mozgovima.

Zbog toga što su naučnici tek nedavno počeli istraživati mikroplastiku, još uvek nisu postigli konsenzus o njenom uticaju na nas. Ali neki teoretiziraju da hemikalije koje ove plastike proizvode mogu uticati na plodnost. “Široka prisutnost ovih zagađivača je alarmantna, uglavnom zbog implikacija koje mogu imati na muško reproduktivno zdravlje”, napisali su istraživači u novom radu.

Polistiren je poremetio način na koji muški miševi proizvode spermatozoide, pokazala je studija iz 2021. godine. Kada su istraživači uveli plastiku u sistem miševa, uzrokovala je upalu testisa, što je smanjilo i količinu i kvalitet proizvedene sperme. Pregled iz 2022. godine sa UCSF-a, koji je proučavao starije studije na životinjama, sugerisao je da mikroplastika može biti toksična za reproduktivni sistem – ometajući način na koji naše telo proizvodi spermatozoide i jajne ćelije.

Istraživači su upozorili da njihov pregled nije dokazao da plastika izaziva ove zabrinjavajuće reproduktivne trendove. Druge teorije za globalni pad broja spermatozoida – poput upotrebe mobilnih telefona ili vape olovki – i dalje se istražuju. Međutim, istraživači su napisali da postoji “hitna potreba” za nastavkom istraživanja kako mikroplastika može uticati na naše zdravlje.

Napisali su da je njihov rad “poziv na povećanu naučnu pažnju i svest javnosti o potencijalnim reproduktivnim opasnostima mikroplastike, naglašavajući važnost zaštite ljudskog zdravlja od podmukle pretnje zagađivačima iz životne sredine.”

Održime