Nezabeleženi fenomen: Svaki dan u 2023. godini bio je topliji od vremena pred industrijsku revoluciju

U istorijskom preokretu, 2023. godina postala je sinonim za ekstremnu toplotu, obarajući sve dosadašnje rekorde globalnih temperatura.

Svaki od 365 dana u godini bio je topliji za najmanje jedan stepen Celzijusa u odnosu na predindustrijsku eru.

Ovaj dramatičan porast temperature nije samo subjektivni doživljaj, već zvanično potvrđen, sa globalnom prosečnom temperaturom višom za 1.48°C od predindustrijskog proseka.

Zapanjujuće, čak 11 meseci protekle godine beležila su nadprosečne temperature, sa 50 dana gde je premašen i jedan i po stepen Celzijusa.

Kruna nezapamćenog toplotnog talasa bila je dva dana u novembru, kada su temperature bile više od dva stepena iznad istorijskih normi pre 1900. godine.

El Ninjo, specifična faza okeanske oscilacije temperature, dodatno je doprinela ovom porastu.

Međutim, stručnjaci ističu da rekordi nisu isključivo rezultat ovog fenomena.

Koncentracija stakleničkih gasova u atmosferi, posebno CO2 koji je dosegnuo rekordnih 419 ppm, kao i metana sa 1902 ppb, igra ključnu ulogu u ovom alarmantnom trendu.

Kopernikus služba za klimatske promene, finansirana od strane Evropske unije, sprovela je istraživanje koristeći ključne klimatske pokazatelje tokom cele godine.

Upoređujući površinske temperature vazduha, temperature površine mora i nivo leda na Arktiku i Antarktiku, rezultati ukazuju na zabrinjavajuće trendove.

Rekordno visoke temperature vazduha i mora, zajedno sa niskim nivoom leda na polovima, jasno signaliziraju dramatične promene koje onemogućavaju pouzdane projekcije za budućnost.

Ovaj toplotni talas, koji je počeo u junu prošle godine, očekuje se da će dostići vrhunac u januaru ili februaru, nastavljajući “topli” trend u prvim mesecima 2024. godine.

Uzimajući u obzir temperaturne rekorde izolovano, zabrinjavajući su.

Međutim, ako ih sagledamo kroz prizmu emisija ugljen-dioksida usled požara, suša i poplava, postaje jasno da je hitno potrebno delovati.

Ovaj izveštaj će dugo odjekivati, podsećajući nas na ekološki otisak, oštećenje “pluća planete”, nedostatak vitalne vode i druge aspekte svakodnevnog života.

Dunja Macoko Drvar, direktorka programa očuvanja prirode u WWF Adriji, naglašava da sitne decimale u odstupanjima temperature ne odražavaju stvarnu ozbiljnost situacije.

Posledice ovog naglog porasta temperature već su prisutne u poplavama, požarima, olujama, sušama i zagađenju, čime se apeluje na hitno preduzimanje mera kako bismo zaustavili klimatske promene.