Nauka iza vremenskih prognoza: Kako se registruju ekstremne vremenske pojave?
Ovog leta su nas naslovi ispunjavali vestima o rekordnim vrelim talasima, a dana 4. i 5. jula, planeta je svedočila svojim najtoplijim danima ikada zabeleženim.
No, kako se zapravo beleže i potvrđuju ovi vremenski rekordi?
Meteorolog Tamsin Green iz Weather & Radar-a otkriva proces verifikacije vremenskih rekorda i kako se tačno mere ekstremne temperature.
Širom sveta, meteorološki podaci se prikupljaju na različite načine, ne samo za temperaturu, već i za pritisak, vlažnost, brzinu vetra i padavine.
Ovi podaci dolaze iz različite opreme, uključujući meteorološke stanice, balone, bove u okeanu i satelite.
Svetska meteorološka organizacija (WMO) postavlja stroge standarde za ove instrumente kako bi obezbedila dosledno merenje podataka širom sveta.
Na primer, temperatura se meri na visini od dva metra iznad tla, na ravnom terenu, udaljena od drveća i zgrada.
Oprema se smešta u belu ventiliranu kutiju kako bi se izbeglo direktno sunčevo svetlo, a kutija se takođe beli kako bi reflektovala sunčevu svetlost.
Verifikacija rekorda može potrajati duže nego što se možda očekuje.
Na primer, najviša temperatura ikada zabeležena u Italiji datira iz avgusta 2021. godine, ali je službeno potvrđena kao rekordna tek 17. jula 2023. godine.
Ovo se dešava, jer svaka zemlja ima svoju nacionalnu meteorološku službu koja je odgovorna za meteorološke stanice u toj zemlji.
Kada se sumnja u postojanje rekorda, sirovi podaci se šalju WMO-u na procenu.
Stručnjaci iz WMO-a pažljivo analiziraju podatke, uključujući vrstu instrumenata, okolinske uslove i potencijalne greške.
Tamsin Green naglašava da se rekordi ne verifikuju samo na osnovu pojedinačnih stanica, te je, primera radi, najnoviji rekordi koji su oboreni 4. i 5. jula nisu rezultat jedne pojedinačne stanice.
Umesto toga, koristi se globalni prosečni podatak sa svih zvaničnih meteoroloških stanica širom sveta.
To znači da se ne meri samo jedna tačka, već se analizira ceo svet da bi se utvrdilo da su ovi dani zaista bili najtopliji ikada.
Kada je reč o svakodnevnim vremenskim prognozama, Tamsin daje korisne savete, da kada vidite temperaturu u prognozi, to je temperatura vazduha izmerena na 2 metra iznad zemlje, a ne temperatura tla, koja često može biti znatno viša.
Takođe, “osećajna temperatura” uzima u obzir faktore kao što su vetar i indeks toplote, tako da je korisna za shvatanje stvarnog utiska o temperaturi.
Što se tiče procenata padavina, važno je znati da se radi o verovatnoći da će videti kišu na određenom području, a ne o procentu površine na kojoj će padati kiša.
Ovo je posebno tačno za kratkotrajne pljuskove koji se brzo formiraju i raspadaju.
Meteorolog zaključuje svoje savete ističući da ne treba da se oslanjamo isključivo na brojeve u vremenskim prognozama.
Vreme se često menja tokom dana, pa je važno da pažljivo pratimo prognoze i razumemo sve faktore koji utiču na vremenske uslove.