Naučnici se pridružuju klimatskim protestima – Šta to znači za društvo?

Danas obeležavamo pet godina od početka globalnih klimatskih protesta pod nazivom “Fridays for Future”, koji su pokrenuli mladi širom sveta kako bi upozorili na hitnost borbe protiv klimatskih promena.

Ovi protesti su privukli pažnju ne samo mladih aktivista, već i mnogih naučnika, istraživača i stručnjaka koji su se pridružili pokretu u znak podrške.

Jedna od njih je Audra Balundė, naučnica i šefica Centra za istraživanje ekološke psihologije na Univerzitetu Mykolas Romeris u Litvaniji.

Ona je istakla da je svojim prisustvom na protestima želela podržati napore mladih i istovremeno poslati snažnu poruku da naučnici podržavaju klimatski aktivizam.

-Naučnicima je važno pokazati da stoje uz protestante i podržavaju njihove zahteve, posebno kada su u pitanju mladi ljudi čije zahteve ne treba marginalizovati zbog njihovog uzrasta – istakla je Audra.

Njeno istraživanje fokusira se na to kako moral, identitet i lični normativi ljudi utiču na njihovo ponašanje u vezi sa zaštitom životne sredine.

Takođe radi na projektu Biotraces, finansiranom od strane Evropske unije, koji istražuje načine za unapređenje lokalne ekologije na način koji uključuje zajednicu.

Ovo istraživanje je pokazalo da mladi sve više osećaju odgovornost prema zaštiti životne sredine i podršci borbi protiv klimatskih promena.

Slično tome, Adalgisa Martinelli, istraživačica iz Italije koja je nedavno stigla u Brisel, istakla je kako je prisustvovanje lokalnim demonstracijama za poboljšanje zelenih površina grada doprinelo povećanoj svesti i pozitivnim promenama u urbanom okruženju.

Klimatski protesti širom Evrope su, prema istraživačima, podigli svest o klimatskim pitanjima i uticali na javnu debatu.

Međutim, situacija u drugim delovima sveta, kao što je Indija, pokazuje različite percepcije i izazove u vezi sa ekonomskim razvojem i zaštitom životne sredine.

Ishan Bipin Ajmera, istraživač iz Indije, ističe da su debata i vesti o promenama vremenskih obrazaca i ekološkim izazovima i dalje prisutne u njegovoj zemlji, iako protesti možda ne vrše isti pritisak na političare kao u Evropi.

Uprkos napretku i uticaju klimatskih protesta, neki istraživači izražavaju zabrinutost zbog smanjenja broja učesnika u protestima nakon pandemije.

Smanjen broj učesnika možda ukazuje na određenu rezignaciju u vezi sa klimatskim promenama, ali istraživači naglašavaju važnost održavanja javne debate i razmene informacija u svakodnevnom životu kako bi se podržala borba za zaštitu životne sredine.

Klimatski protesti su postali platforma za istraživače da podele svoja saznanja i obrazuju javnost o važnosti borbe protiv klimatskih promena.

Kako kaže Benoit Durillon, istraživač elektroinženjeringa iz Lila, uključivanje u debatu i deljenje informacija predstavlja svojevrsni oblik protesta i doprinos zajedničkim naporima za očuvanje planete.

Dok se klimatski protesti nastavljaju širom sveta, istraživači i naučnici ostaju angažovani kako bi podržali ovu važnu borbu za očuvanje životne sredine.