Način na koji plaćamo uzima “danak”: Da li koristite keš ili karticu?

Kada vas pitaju kako plaćate – gotovinom ili karticom, kako odgovorite? Iako je odluka o tome često doneta u momentu, u zavisnosti od “situacije” u novčaniku, postoje neki opravdani razlozi zašto bi trebalo da se više okrećemo alternativama

Nekadašnji slogan koji je “pratio” promovisanje kreditnih kartica glasio je Šta je u vašem novčaniku, ali… Činjenica je da mnogi ljudi danas ne nose novčanik – niti papir ili plastiku u njemu.

Plaćaju mobilnim telefonom.

Čak i pre pandemije COVID-19, koja je unela pometnju vezano za prenošenje virusa preko novčanica, maltene jedna od tri odrasle osobe u SAD nije nosila keš tokom tipične nedelje.

Neki istraživači se sve češće bave time koliko je naš način plaćanja “zelen”, i kako može postati “čistiji” i “zeleniji”, pri čemu – iako je i plastika sama po sebi kontroverzna, više se “zamera” papirnatom novcu.

Razlozi za to su jasni: novac se štampa u velikom broju, što iziskuje enormnu količinu pamučnog papira, mada su se, u međuvremenu pojavile, i novčanice od polimera ili hibridne verzije, koje čine kombinaciju dva materijala.

Uloga energije, materijala i dizajna se nesumnjivo menjala tokom vremena. Kada je reč o novcu, on je uvek produkt nečega što se pravi, odnosno sastavlja. Više energije odlazi i na samo korišćenje proizvoda, dok recikliranje ili odlaganje, takođe, zahteva energiju, plus vodu, zemlju ili druge materijale.

Ljudi, pritom, nisu svesni većine tih koraka, tako da ne mogu da procene da li je jedan oblik plaćanja manje “zelen” od drugog, ili je skuplji. I to je problem, kažu istraživači.

Kada pričamo o fizičkom novcu, iako povremeno koristimo i kovanice, činjenica je da one nemaju veliku vrednost i da ih ne doživljavamo kao pravi keš.

Dakle, vraćamo se ponovo na papirnati novac, ali i na materijale, jer ne koriste sve zemlje iste.

Recimo, SAD, Indija, Južna Afrika i evropske nacije koje su usvojile evro sistem – služe se pamučnim vlaknima prilikom izrade novca, dok Kanada, Australija i Velika Britanija koriste novac napravljen od polimera, odnosno plastike.

Britanija je počela da prelazi sa papira od pamučnih vlakana na plastiku 2016. Ali, i mnogo pre toga britanski ekonomisti su upoređivali uticaje dve vrste materijala na životnu sredinu.

Oba tipa su imala prednosti i mane:

⦁ Sirovine za polimerne novčanice uključuju hemikalije dobijene od nafte i metal za pečate od folije.
⦁ Ali, uzgoj pamuka i pravljenje papira od njega, takođe, ima svoj loš uticaj.

Kako se objašnjava, sve ove novčanice se moraju “pomerati sa mesta na mesto”, proći kroz bankomate i na kraju negde odložiti. Ono što je, ipak, prednost polimernih jeste da traju duže, te je izveštaj Banke Engleske iz 2013. pokazao da su “zelenije”. Tokom vremena, kažu, ne morate praviti toliko polimernih kao papirnatih novčanica, i time se smanjuje ukupna potreba za sirovinama i energijom.

Dodatno, plastične novčanice su tanje od papira – više njih stane u bankomate, pa je održavanje mašina jednostavnije.