Na Staroj planini obeležen Svetski dan divljih vrsta: Postavljen sistem za praćenje

Svetski dan divljih vrsta WWF Adira, jedna od najvećih nezavisnih organizacija koja se bavi zaštitom prirode, obeležila je tako što je na Staroj Planini postavila pet foto-zamki namenjenih praćenju kretanja velikih zveri – medveda, vuka i risa.

“S namerom da utvrdimo u kojoj meri su posledice klimatskih promena uticale na koridore koje koriste velike zveri, postavili smo pet foto-zamki na pilot području koje će pratiti da li i u kojem obimu na području Parka prirode Stara planina ima velikih zveri”, navodi se u saopštenju WWF Adria.

Vanja Jakšić iz WWF Adrie je ukazala da su medvedima, vukovima i risovima potrebna prirodna prostranstva kako bi mogli da žive, hrane se i razmnožavaju, ali da su ih efekti klimatskih promena doveli do toga da se sumnja da se njihovo kretanje pomera i to bliže naseljenim oblastima.

“Kada kažem efekti, mislim na požare koji su sve učestaliji, a krajem prošle godine smo svedočili velikom požaru na Staroj planini, kao i dugotrajnim sušnim periodima koji uništavaju šumsko rastinje. Tu su naravno i promene vodnih režima koje utiču na sušu, ilegalno krčenje šuma, ubijanje divljih životinja ili prekomerna eksploatacija prirodnih resursa. Posledično, onda nema hrane za medvede, ali i populacije prirodnog plena kojima se vuk hrani, pa su primorani da je potraže tamo gde je više ima – u planinskim naseljima”, rekla je Jakšić.

U pomenutom saopštenju se navodi da su divlje vrste najvažnija arterija života na planeti, jer omogućavaju razvijanje prirodnih ekositema, rast i normalno funkcionisanje šuma, ali i stabilne, dobro organizovane planinske ekosisteme.

“Krupne zveri pružaju nam neke od značajnih ekosistemskih usluga, medved hraneći se divljim biljnim vrstama raznosi semena i na taj način doprinosi trajnom očuvanju ekosistema, dok sa druge strane vukovi i šakali hraneći se leševima uginulih životinja smanjuju rizike od daljeg širenja zaraza. Zdravi ekosistemi podržavaju razvoj ekonomije, povećavaju otpornost na klimatske promene i obezbeđuju sredstva za život širom sveta”, navodi se u saopštenju.

Najznačajniji uzroci nestanka divljih vrsta su širenje poljoprivrede i urbani razvoj, krčenje šuma, prekomerni ribolov, korišćenje neodrživih izvora energije i zagađenje mora, voda i kopna koji zatim dovode do nestanka staništa divljih vrsta, nestanka vode i klimatske krize.

Ekspert za bioraznovrsnost Duško Ćirović rekao je da su tokom postavljanja foto-zamki u snegu na Staroj planini pronašli sveže tragove vuka i da ti tragovi potvrđuju njihovo stabilno prisustvo na Staroj planini.

“Iako na ovom podneblju nisu ugroženi u velikoj meri, važno je poštovanje principa održivosti, dugoročno postojanje i preživljavanje lokalne populacije na ovom prostoru. Nadamo se da ćemo na snimcima sa ovih foto-zamki imati prilike da vidimo i druge karnivore poput medveda i risa”, rekao je Ćirović.

Ukazali su u saopštenju da senku na rezultate njihovog rada baca nedavno izglasano smanjenje stepena zaštite vuka u okviru Bernske konvencije koje zvanično stupa na snagu 6. marta.

“Ovakva odluka političkih zvaničnika može ozbiljno da ugrozi, ne samo populacije vuka u Evropi, već imajući u vidu da je ova životinja na vrhu piramide ishrane u prirodi, i normalno funkcionisanje šumskih ekosistema u kojima vukovi žive”, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da zajedno sa organizacijama i institucijama za zaštitu prirode iz Bugarske, Crne Gore, Rumunije, Slovačke, Ukrajine i Austrije sprovode brone aktivnosti kako bi obezbedili opstanak velikih zveri u njihovom prorodnom okruženju kao i sveli na najmanju moguću meru susrete medveda, vuka i risa sa ljudima.

“Neke od najvažnijih su sadnja rastinja kojim se hrane velike zveri, saradnja sa svim činiocima koji su sastavni deo njihovih koridora (upravljači zaštićenih područja, lovci, predstavnici šumskih i stočarskih zajednica, lokalno stanovništvo i lokalna uprava), kao i postavljanje foto-zamki za praćenje ovih životinja. Aktivnost koja nam predstoji u okviru projekta ForestConnect je raščišćavanje pilot područja, a onda i sadnja autohtonih, šumskih sorti voća i žbunja na postojećim koridorima velikih zveri”, navodi se u saopštenju.

WWF ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja i njihova misija je da zaustavi uništavanje životne sredine i stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje.