Ministarka Sara Pavkov: Biramo red umesto improvizacije i prevenciju umesto gašenja požara

Kada razmišljamo o otpadu, najčešće vidimo samo kontejner, kamion ili deponiju. Međutim, suština modernog sistema je mnogo dublja.

Državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine, Sara Pavkov, istakla je da je cilj države izgradnja istinski modernog sistema u kojem upravljanje otpadom počinje već u domaćinstvima i kroz odluke privrede, pre nego što on uopšte postane problem.

Upravo je zato novi Zakon o upravljanju otpadom postavljen kao temelj budućnosti Srbije u ovoj oblasti.

Glavni cilj zakona je drastično smanjenje količine otpada na deponijama i zaštita zdravlja građana. Pavkov naglašava ključnu filozofiju:

– Prevencija je uvek najpovoljnije i najodgovornije rešenje, a najbolji otpad je onaj koji nije ni nastao. Ukoliko ipak nastane, sledeće najbolje rešenje je da se koristi kao resurs, odnosno da se ponovo upotrebi.

Poseban fokus stavljen je na stroge mere prevencije kada je u pitanju otpad od hrane, što je jedna od ključnih novina.

Zakon uvodi strogu odgovornost za sve proizvođače otpada. Oni sada imaju zakonsku obavezu da planiraju, evidentiraju i kontrolišu put svog otpada od samog izvora do finalnog tretmana. Pavkov je jasna po pitanju dosadašnje prakse:

– U oblasti otpada improvizacija je najskuplja, ne samo po finansijskim izdacima, već i po poverenju građana i šteti po životnu sredinu. Zato ovim propisom uvodimo jasna pravila zarad veće efikasnosti.

Novi sistem otklanja sve dvosmislenosti koje su ranije dozvoljavale pojedincima da „hvataju krivine“. Uvodi se digitalizacija dokumenata o kretanju neopasnog otpada, čime se postiže potpuna transparentnost. Takođe, građanima je sada omogućeno da na legalan način, uz jasnu dokumentaciju, predaju svoj otpad pravnim licima.

Zakon prati stroge evropske standarde, uključujući i ograničenja upotrebe štetnih materija (poput ftalata) u elektronskoj opremi. Ovo nije važno samo za prirodu, već i za konkurentnost naše privrede na tržištu EU.

Ipak, primenjen je i realan pristup. Otpad od tekstila trenutno nije obuhvaćen posebnim tokovima, jer taj sistem još uvek nije u punom kapacitetu zaživeo ni u svim članicama EU. Cilj je uvoditi samo ona rešenja koja se u praksi mogu sprovesti do kraja.

Jedna od najznačajnijih novina je dozvola uvoza neopasnog otpada u energetske svrhe. Ovo se posmatra kao strateška šansa za Srbiju iz četiri ključna razloga:

1. Cirkularna ekonomija: Otpad postaje resurs, što je stub Zelene agende.

2. Konkurentnost: Domaća industrija (poput cementara) već ima tehnologiju da koristi ovaj energent, čime smanjuje troškove.

3. Čistiji vazduh: Zamena mazuta i uglja alternativnim gorivima direktno popravlja kvalitet vazduha.

4. Energetska stabilnost: Smanjuje se zavisnost od fosilnih goriva i ispunjavaju zahtevi CBAM mehanizma (kontrola emisije CO2).

Država aktivno analizira lokacije u lokalnim samoupravama gde bi se mogla postaviti mobilna postrojenja za spaljivanje otpada, posebno u mestima koja nisu pokrivena regionalnim centrima. Pavkov ističe da ovo nisu „prečice“, već način da se ubrza izgradnja celokupnog sistema.

Nakon decenija zanemarivanja, plan je ambiciozan:

– Izgradnja modernih regionalnih centara širom zemlje.
– Zatvaranje i sanacija nesanitarnih (starih) deponija.
– Čišćenje divljih deponija i sprečavanje nastanka novih.

Zakon o upravljanju otpadom šalje jasnu poruku da Srbija bira red umesto haosa. Kako zaključuje Sara Pavkov, ovim se potvrđuje spremnost države da modernizuje sistem i „budućim generacijama ostavi u amanet životnu sredinu koja je dostojna njihovog odrastanja“.