Milioni ljudi napuštaju svoje domove zbog klimatskih katastrofa

Kako se broj klimatskih katastrofa povećava, sve je više ljudi prinuđeno da napusti svoje domove, posebno u Aziji. Rekordnih 32,6 miliona internih raseljenja bilo je povezano sa katastrofama u 2022. godini — što je za 41% više od godišnjeg proseka iz protekle decenije, navodi Centar za praćenje internog raseljenja, a piše CNBC.

Štaviše, to je daleko više od 28,3 miliona ljudi raseljenih zbog sukoba i nasilja iste godine. Konkretno, četiri od prvih pet zemalja sa najvećim brojem aktuelnih internih raseljenja zbog katastrofa u 2022. nalaze se u Aziji, saopšteno je.

Pakistan je imao najveći broj migracija – 8,2 miliona, a slede Filipini sa 5,5 miliona i Kina sa 3,6 miliona. Situacija će se pogoršati, alarmira CNBC. Prema izveštaju Svetske banke iz 2021. godine, klimatske promene bi mogle da nateraju 216 miliona ljudi u šest regiona da se presele unutar svojih zemalja do 2050. godine.

Najviše je ugrožena Južna Azija, tako da će u tom regionu verovatno biti najviše ljudi raseljenih zbog klimatskih promena, ali i zbog gustine stanovništva i ranjivosti na efekte klimatskih promena. Stručnjak Vinod Tomas posebno ističe rizike za Bangladeš, Pakistan i Avganistan.

Prema Svetskom ekonomskom forumu, 10% do 18% BDP-a Južne Azije je u opasnosti zbog klimatskih katastrofa. U odnosu na SAD i Evropu, Južna Azija je u tri, odnosno deset puta većem riziku, pri čemu interno raseljavanje izazvano klimatskim promenama ima ozbiljne ekonomske posledice.

Recimo, za vreme australijskih požara u “crno leto” između 2019. do 2020. godine, gubitak ekonomske proizvodnje po jednoj osobi koja je propustila radni dan iznosio je oko 510 dolara. Bilo je 65.000 novih raseljavanja zbog požara.

Dodatno, ljudi raseljeni zbog klimatskih katastrofa mogli bi da odluče da u potpunosti napuste zemlju u nekom momentu.