Milijarde dolara za spasavanje života od klimatskih promena na ivici da budu ukradene ili zloupotrebljene

„Koruptivne snage“ blokiraju klimatsku akciju širom sveta, prema najnovijem izveštaju Transparency International.

Korupcija uništava klimatske fondove u najsiromašnijim i najugroženijim zemljama sveta, upozoravaju stručnjaci.

Već 30 godina, Indeks percepcije korupcije (CPI) Transparency International prati zloupotrebe vlasti širom sveta, dodeljujući zemljama ocenu od 0 do 100.

Mnoge zemlje koje su najugroženije klimatskim promenama, kao i zemlje domaćini poslednjeg UN samita o klimi, imaju loše ocene u novom CPI za 2024. godinu. Ovi nalazi imaju zabrinjavajuće implikacije za projekte koji su namenjeni zaštiti ljudi.

„Moramo hitno iskoristiti korupciju pre nego što ona potpuno upropasti značajne klimatske akcije“, kaže izvršna direktorka Transparency International Maíra Martini.

„Danas koruptivne snage ne samo da oblikuju, već često i diktiraju politike, ruše sistem provera i ravnoteža – utišavaju novinare, aktiviste i sve koji se bore za jednakost i održivost.“

Gde su klimatski fondovi u opasnosti od korupcije? Više od dve trećine zemalja ima ocenu nižu od 50 od 100, prema izveštaju koji rangira 180 zemalja na skali od nula (veoma korumpirane) do 100 (vrlo čiste).

Izveštaj koristi podatke Svetske banke, Svetskog ekonomskog foruma, privatnih riziko i konsultantskih firmi, istraživačkih centara i drugih izvora. Takođe odražava mišljenja stručnjaka i poslovnih ljudi.

Globalni prosečan rejting je ostao nepromenjen na 43, što ističe potrebu da se iskoreni ova „evoluirajuća globalna pretnja“, kako to kaže François Valérian, predsednik Transparency International.

U kontekstu klimatske krize, to znači da su milijarde dolara klimatskih fondova u opasnosti da budu ukradene ili zloupotrebljene.

Korupcija u Južnoj Africi (41), Vijetnamu (40) i Indoneziji (37), na primer, ugrožava sprovođenje Partnerstava za pravednu energetsku tranziciju (JETP), kažu istraživači.

Ova partnerstva su dizajnirana da pomognu zemljama koje zavise od uglja da prihvate zelenu budućnost, ali Transparency International je otkrio da nedovoljni zaštitni mehanizmi stvaraju prilike za nemoralne aktere da se uključe.

U Južnoj Africi, oko milijardu randi (više od 52 miliona evra) svakog meseca ukrade se iz Eskoma, državnog energetskog provajdera, prema rečima njegovog bivšeg izvršnog direktora.

Zemlje koje najviše pate od klimatske krize imaju najniže ocene – uključujući Južni Sudan (8), Somaliju (9) i Venecuelu (10).

Korupcija u klimatskoj oblasti raste i u zemljama u razvoju Korupcija može ometati klimatske politike u zemljama sa visokim i niskim ocenama, kaže Transparency International.

Međutim, u bogatim razvijenim zemljama ovo ometanje ima najteže posledice jer podriva njihov rad na postizanju ambicioznih ciljeva, smanjenju emisije i podršci zemljama u razvoju.

Sjedinjene Američke Države, na primer, pale su sa 69 na 65 poena prošle godine. Mads Christensen, izvršni direktor Greenpeace International, komentariše da korupcija u vezi sa fosilnim gorivima podriva klimatske napore u toj zemlji.

Organizacija je trenutno tužena od strane energetskog giganta Energy Transfer, koji „pokušava da nas izbriše sa mape u SAD-u ogromnim i neosnovanim tužbama“, kaže on. „Na nama je svima koji brinemo o budućnosti da se suprotstavimo ovim korporativnim nasilnicima, bez obzira na cenu.“

U Evropi, Danska je dobila najvišu ocenu na indeksu (90) sedmu godinu zaredom, a slede je Finska (88).

Kosovo (44) i Moldavija (43) su napravile značajne korake da se popnu na lestvici u poslednjim godinama, dok su Francuska (67), Nemačka (75), Mađarska (41) i Švajcarska (81) pale na svoje najniže nivoe do sada u 2024. godini.

Da li korupcija ometa klimatske samite? Izveštaj je otkrio da transparentnost zemalja domaćina nedavnih UN klimatskih samita ozbiljno nedostaje.

Azerbejdžan, domaćin prošlogodišnjeg COP29 – koji je omogućio pristup najmanje 1.773 lobista za fosilna goriva – dobio je samo 22 poena na skali.

Oči su sada uprte u Brazil, domaćina COP30, koji će biti odgovoran za obezbeđivanje prošlogodišnjeg finansijskog dogovora i odlučivanje o ključnoj obavezi za prelazak sa fosilnih goriva. Međutim, u ovogodišnjem CPI, Brazil je dobio najnižu moguću ocenu – 34.

„Vlade i multilateralne organizacije moraju da uvedu mere za borbu protiv korupcije u klimatske napore kako bi zaštitile finansije, obnovile poverenje i maksimizirale uticaj“, poziva Martini.