Milan Aleksić na Samitu energetike u Trebinju: Naš cilj je da obezbedimo novih 3,5 GW zelene energije

Šesti Samit energetike (SET) otvoren je u Trebinju, a tom prilikom savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike za kapitalne investicije Milan Aleksić izjavio je da je Srbija započela novu etapu razvoja energetskog sektora, saopšteno je iz tog ministarstva.

”Usvajanjem Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. definisali smo ‘mapu puta’ u procesu energetske tranzicije. U skladu sa imperativom dekarbonizacije, najznačajnije promene predviđene su u načinu proizvodnje električne energije, gde je opredeljenje da značajno povećamo kapacitete koji koriste OIE. Naš cilj je da do kraja decenije obezbedimo novih 3,5 GW zelene energije iz solarnih i vetroelektrana što znači da će skoro svaki drugi megavat-sat proizvedene električne energije biti iz OIE”, rekao je on.

Istakao je da će se ugalj postepeno zamenjivati kapacitetima koji takođe koriste domaće izvore energije kao što su vetroelektrane, solarne elektrane i reverzibilne hidroelektrane.

”U uslovima povećanja proizvodnje iz OIE, povećanje kapaciteta za balansiranje Srbija će obezbediti izgradnjom novih reverzibilnih hidroelektrana. Za RHE Bistrica kapaciteta 650 MW, u završnoj fazi je izrada projektno-tehničke dokumentacije, dok bi gradnja trebalo da počne krajem ove ili početkom sledeće godine. Takođe, izgradnjom RHE Đerdap 3 koja je u planu, Srbija bi postala regionalni lider s obzirom na to da bi dugoročno obezbedila sigurnost u snabdevanju električnom energijom, kao i balansne i skladišne kapacitete za domaće ali i regionalne potrebe”, rekao je Aleksić.

Naglasio je da je za potpuni izlazak iz fosilnih goriva, što je vizija energetskog sektora Srbije do 2050. godini, potrebno da obezbedimo i dovoljne kapacitete bazne energije, zbog čega je sagledana mogućnosti uvođenja nuklearne energije.

Aleksić je istakao da je osim održivog razvoja energetskog sektora podjednako važna i socijalna komponenta koja podrazumeva da se energetska tranzicija mora planirati odgovorno i pravedno prema onima koji zavise od energetske i rudarske industrije.

”Do kraja godine usvojićemo Akcioni plan za pravedu tranziciju ali će nam biti neophodan pristup finansijskim fondovima Evropske unije, imajući u vidu da smo se kao i države članice obavezali na slične ciljeve”, rekao je on.