Mediteranski partneri ključni za ostvarivanje EU ciljeva za energetsku sigurnost i neutralnost ugljenika

Evropska unija (EU) ozbiljno razmatra saradnju sa svojim mediteranskim susedima kako bi ostvarila energetsku sigurnost i postigla cilj klimatske neutralnosti.

EU se obavezala da do 2030. godine smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 57%, te da postigne potpunu klimatsku neutralnost do 2050. godine.

Ovo ambiciozno nastojanje deo je Evropskog Zelenog plana (EGP), jednog od najvećih plana za smanjenje emisija i prelazak na čistu energiju.

Jedan od ključnih elemenata ovog plana je saradnja sa zemljama južnog i istočnog Mediterana, regijom bogatom obnovljivim izvorima energije, kao što su solarna i priobalna energija vetra.

Ovi resursi su obilni i ekonomični za razvoj, a postojeća proizvodnja još uvek nije iskoristila puni potencijal.

Osim toga, postoji velika dostupnost zemljišta za razvoj obnovljive energije i mogućnost prenosa ove energije u obliku zelene električne energije ka Evropi putem električnih mreža.

Osim ekonomske perspektive, EU i njeni mediteranski partneri dele i zabrinutost zbog klimatskih promena.

Ova regija predstavlja mikrokosmos razvijenih i nerazvijenih zemalja koje su geografski bliske jedna drugoj.

To otvara mogućnosti za iskorišćavanje finansijskih sredstava iz Pariskog sporazuma i sličnih inicijativa za podršku klimatskim projektima.

EU i Maroko već su najavili “Zeleno partnerstvo” u vezi sa energijom, klimom i životnom sredinom, a slični sporazumi mogli bi se postići i sa drugim delovima regiona.

Ovaj trenutak takođe pruža priliku za značajno povećanje finansiranja klimatskih projekata u razvoju, što će biti tema COP28 u UAE kasnije ove godine.

Ključ uspeha leži u razvoju projekata “odozdo prema gore”, koji će iskoristiti komparativne prednosti i finansijske mogućnosti.

Važno je izbeći greške iz prošlih inicijativa koje su podizale očekivanja, ali nisu obezbedile konkretne projekte.

Razvojne banke, kao što su Svetska banka i Evropska investiciona banka, imaju ključnu ulogu u podržavanju ovih inicijativa.

One bi trebale pokrenuti veliku inicijativu za čistu energiju na Mediteranu koristeći sredstva iz Zelenog klimatskog fonda i Fonda za investicije u klimu.

Ova inicijativa trebala bi biti dobrodošla za zemlje u razvoju na Mediteranu i doprineti ostvarenju njihovih klimatskih ciljeva.

Napad na Ukrajinu od strane Rusije 2022. godine naglasio je potrebu za alternativnim izvorima energije kako bi se smanjila zavisnost od ruskog gasa.

Evropa sada ima priliku da poveća investicije u obnovljive izvore energije za proizvodnju električne energije i toplote.

Vreme je da se okrenemo prema istočnom i južnom Mediteranu kao potencijalnom izvoru održive i sigurne energije za budućnost.