Ljudi dobijaju novac za vraćanje čaša za kafu u Danskoj

Više od 700.000 čaša je vraćeno ovde prošle godine. Da li bi automati za depozit mogli da se pojave na ulicama širom Evrope?

Ubacujem debelu belu plastičnu čašu s plavim poklopcem u otvor i pratim uputstva napisana na automatu za povraćaj depozita.

Postavljam svoju kreditnu karticu na označeno mesto i nakon nekoliko trenutaka, pet danskih kruna (oko 70 evro centi) vraća se na moj bankovni račun.

U januaru 2024. godine, danski grad Orhus pokrenuo je trogodišnji pilot projekat kako bi smanjio broj jednokratnih čaša za kafu. Umesto da ih bacaju, stanovnici mogu da koriste automate za depozit koje je dizajnirala norveška kompanija za upravljanje otpadom, TOMRA.

„Kroz analizu otpada, otkrili smo da 45 odsto otpada u Orhusu dolazi od ambalaže za hranu i piće“, kaže Simon Smedegor Rosau, menadžer projekta za cirkularnu ambalažu u gradskoj upravi Orhusa. „Ovo otkriće bilo je prekretnica.“

Godinu dana kasnije, Orhus sada može da podeli svoje prve rezultate u nadi da će i drugi gradovi slediti njegov primer.

Šta čini sistem povratka čaša u Orhusu drugačijim?

Mnoge evropske zemlje, poput Rumunije, Danske i Belgije, već su uvele sisteme depozita za plastične i staklene boce i limenke. Ljudi ih vraćaju u automate u supermarketima i zauzvrat dobijaju malu novčanu nadoknadu.

Međutim, sistem u Orhusu je postavljen na otvorenom, sa automatima smeštenim duž glavnih šoping ulica.

Cilj je reciklirati čaše za tople i hladne napitke, koje se u proseku koriste samo 15 minuta pre nego što završe kao otpad.

„Samo manje od 2% jednokratnih plastičnih čaša za kafu reciklira se na globalnom nivou“, kaže Rosau.

Pilot projekat nije uključivao samo postavljanje automata i dizajniranje reciklabilnih čaša – bilo je neophodno i promeniti ponašanje potrošača kako bi se pokrenula „revolucija ponovne upotrebe“.

Geir Seter, direktor TOMRA Reuse-a, objašnjava:

„Plastična ambalaža za jednokratnu upotrebu razvijala se decenijama i snažno utiče na ponašanje potrošača. Ako bi im bila ostavljena mogućnost izbora između jednokratne i višekratne ambalaže, stopa prihvatanja višekratne bila bi veoma niska.“

Da bi ubedili građane, inicijativu je podržalo 45 kafića, koji su ponudili napitke u višekratnim čašama kao alternativu jednokratnim.

U prvim nedeljama stopa povratka čaša bila je samo 25%, što je navelo Rosaua da posumnja da će sistem uspeti. Da bi višekratne čaše bile održiva alternativa, svaka mora da bude ponovo upotrebljena najmanje šest puta, što zahteva stopu povratka od 82%.

Preokret se dogodio tokom festivala Aarhus Uke u septembru, kada su svi prodavci tokom događaja koristili isključivo višekratne čaše. Tada su mnogi građani prvi put došli u kontakt s novim sistemom, a vraćeno je oko 100.000 čaša – količina koja bi napunila 1.200 kanti za otpatke.

Rosau kaže da je festival bio ključan za promenu ponašanja jer je omogućio da se veći deo populacije upozna sa novim sistemom reciklaže.

„Sada primećujemo promene u ponašanju. Ljudi dolaze sa torbama punim čaša, što znači da ih recikliraju u većim količinama, slično kao kod limenki i flaša“, objašnjava on. „Sada vidimo stopu povratka od 88%, što znači da se svaka čaša ponovo koristi 44 puta.“

Koliko je plastičnih čaša vraćeno u Orhusu?

Pilot program je imao cilj da prikupi 500.000 čaša u prvoj godini, ali je ta brojka premašena – prikupljeno je čak 735.000 čaša, čime je sprečeno sagorevanje 14 tona plastike i smanjena emisija CO₂.

Za 2025. godinu, cilj je da se prikupi 1,5 miliona čaša, dok je za treću godinu planirano dodatnih 1,5 miliona.

U planu je i proširenje sistema na manje gradove u okolini i na druge vrste ambalaže za hranu.

„Uvršteni smo u danski nacionalni finansijski plan, jer su donosioci odluka prepoznali potencijal projekta“, kaže Rosau. Budžet osigurava sredstva za nacionalno partnerstvo koje okuplja opštine, preduzeća, restorane i druge aktere.

Ako se ovaj sistem proširi na nacionalni nivo, mogao bi znatno smanjiti upotrebu jednokratne ambalaže za hranu i piće, kojih se u Danskoj godišnje potroši 500 miliona.

Ipak, Orhus je srednje veličine, pa će primena ovog modela u većim gradovima sa složenijim lancima snabdevanja doneti i nove izazove i prilike.

Kako Evropa suzbija plastični otpad?

„Orhus je samo vrh ledenog brega. Gradovi poput Barselone, Berlina, Levena, Genta, Roterdama i Pariza već jačaju svoje sisteme ponovne upotrebe u borbi protiv krize plastičnog otpada“, kaže Natan Dufur, menadžer za sisteme ponovne upotrebe pri organizaciji Zero Waste Europe.

Ove mere podržavaju ciljeve EU za smanjenje otpada, u skladu sa novousvojenim Pravilnikom o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR).

PPWR zahteva da zemlje članice smanje otpad od ambalaže po glavi stanovnika za 5% do 2030. godine, s daljim smanjenjima do 2035. i 2040.

„Zahvaljujući PPWR-u, konačno imamo EU ciljeve za višekratnu ambalažu u industrijama brze isporuke, poštanskih usluga i mnogim drugim sektorima“, kaže Dufur, ali dodaje da to još nije dovoljno.

Za uspešnu tranziciju ka sistemima ponovne upotrebe, potrebna je šira podrška zakonodavaca, jer su troškovi pokretanja i održavanja ovih sistema visoki.

„Zabrane jednokratne plastike pokazale su se efikasnim, ali se očekuje da će proizvodnja plastike utrostručiti do 2060. godine“, upozorava Seter.

„Da bismo izjednačili uslove igre između jednokratne i višekratne ambalaže, moramo uvesti poreze na jednokratnu plastiku, čime bismo uključili i eksterne troškove poput zagađenja.“

Na kraju, uspeh ove tranzicije zavisiće od političke volje, jer je za prelazak na sisteme višekratne ambalaže potrebno oblikovati ponašanje i potrošača i preduzeća kroz podsticaje za održive opcije i kazne za rasipničke prakse.