Kritike na račun nacionalnih planova za klimu: Izveštaj ECNO otkriva nedostatke

Novi nalazi jedne klimatske NVO bacaju senku na klimatske ambicije pet članica EU, dok se ključni cilj za 2040. godinu nazire u daljini.

Prema izveštaju Evropske mreže za klimatsku neutralnost (ECNO), nacionalni planovi za klimu i energiju Mađarske, Italije, Holandije, Španije i Švedske su prepuni nedostataka i nesavršenosti, što dovodi u pitanje njihovu sposobnost da ostvare ciljeve za smanjenje emisija do 2030. godine.

Izveštaj ističe glavne probleme u planiranju ključnih sektora poput vodonika, korišćenja zemljišta, bioenergije i skladištenja ugljenika.

Strategija Švedske, koja sugeriše postizanje neto negativnih emisija do 2030. godine, kritikovana je zbog oslanjanja na zastarele podatke i planiranje niske kvalitete.

Slično tome, Mađarska je kritikovana zbog nejasne reference na “niskougljenični” vodonik i nedostatka jasnoće u vezi sa trendovima emisija, što izaziva zabrinutost zbog povećanja emisija gasova sa efektom staklene bašte.

U Holandiji se planira proizvodnja obnovljivog vodonika kako bi zadovoljila značajan deo potražnje za električnom energijom do 2030. godine, ali se i dalje javljaju zabrinutosti u vezi sa efikasnošću.

Teška zavisnost Italije od skladištenja ugljenika u industrijskom sektoru i nedostatak transparentnosti Španije u vezi sa dugoročnim vezivanjem ugljenika dodatno komplikuju izazove.

Julien Pestiaux, glavni autor izveštaja, ističe potrebu za koherentnim i integrisanim planiranjem u svim sektorima kako bi se zemlje usmerile ka klimatskoj neutralnosti.

Upozorava na preveliku zavisnost od bioenergije i naglašava važnost pažljivog razmatranja zelenog vodonika i korišćenja ili skladištenja ugljenika.

Hitni poziv ECNO-a za unapređenjem nacionalnih planova odjekuje i Evropskim naučnim savetodavnim odborom za klimatske promene (ESABCC), koji naglašava potrebu za pojačanim naporima u svim sektorima.

Dok se Komisija priprema da objavi cilj za 2040. godinu, očekivanja se usmeravaju ka smanjenju neto emisija za 90% u poređenju sa nivoima iz 1990. godine, prema procurelim nacrtima.

Članice imaju vremena do juna da usavrše svoje energetske i klimatske planove, ali trenutni odgovori zemalja uključenih u izveštaj nisu stigli.

Pestiaux priznaje predloženi cilj Komisije, ali ističe da će efikasnost nacionalnih planova konačno odrediti uspeh klimatskih ambicija.

Dok EU prolazi kroz ključnu deceniju akcije za klimu, reflektori sve više osvetljavaju članice da ojačaju svoje obaveze i utabore održiviji put ka budućnosti.