Kreiranje održivosti: Kako veštačka inteligencija u biologiji rešava klimatske izazove?

Generativna veštačka inteligencija preoblikuje biologiju i nudi rešenja za klimatske izazove.

Sa sintetičkom biologijom vrednom 10,4 milijarde evra u 2022. godini, potencijal je ogroman – McKinsey predviđa da bi 60% potrošnje moglo biti bio-bazirano.

Perfect Day-ovo bio-mleko proizvodi 97% manje ugljen-dioksida, što ilustruje promene u prehrambenoj industriji.

U hemijskom sektoru, SAD cilja da do 2050. godine postigne 30% bioproizvodnje.

Solugen pionirski radi na bio-baziranim zamenskim proizvodima, ali široko usvajanje tehnologije zahteva značajna ulaganja.

Materijali poput niskougljeničnog betona i enzima koji razgrađuju PET plastiku pokazuju obećanje, ali masovna primena tehnologije zahteva značajna sredstva.

Generativna veštačka inteligencija, tržište vredno 50 miliona evra u biotehnologiji, ključna je.

LanzaTech i Zero Coffee je koriste za dizajniranje DNA sekvenci, dok platforma Cradle olakšava razvoj proizvoda na bazi proteina.

Premostiti jaz između veštačke inteligencije i biologije od suštinskog je značaja, ali suočavanje sa klimatskom krizom zahteva saradnju – vlade, investitori, velike tehnološke kompanije i startapi moraju se udružiti.

Generativna veštačka inteligencija nosi obećanje, ali uspeh zahteva višeslojni pristup, od promena politike do značajnih investicija.

Međusobna saradnja je ključna u borbi protiv klimatskih promena.