Kreiranje održivosti: Kako veštačka inteligencija u biologiji rešava klimatske izazove?
Generativna veštačka inteligencija preoblikuje biologiju i nudi rešenja za klimatske izazove.
Sa sintetičkom biologijom vrednom 10,4 milijarde evra u 2022. godini, potencijal je ogroman – McKinsey predviđa da bi 60% potrošnje moglo biti bio-bazirano.
Perfect Day-ovo bio-mleko proizvodi 97% manje ugljen-dioksida, što ilustruje promene u prehrambenoj industriji.
U hemijskom sektoru, SAD cilja da do 2050. godine postigne 30% bioproizvodnje.
Solugen pionirski radi na bio-baziranim zamenskim proizvodima, ali široko usvajanje tehnologije zahteva značajna ulaganja.
Materijali poput niskougljeničnog betona i enzima koji razgrađuju PET plastiku pokazuju obećanje, ali masovna primena tehnologije zahteva značajna sredstva.
Generativna veštačka inteligencija, tržište vredno 50 miliona evra u biotehnologiji, ključna je.
LanzaTech i Zero Coffee je koriste za dizajniranje DNA sekvenci, dok platforma Cradle olakšava razvoj proizvoda na bazi proteina.
Premostiti jaz između veštačke inteligencije i biologije od suštinskog je značaja, ali suočavanje sa klimatskom krizom zahteva saradnju – vlade, investitori, velike tehnološke kompanije i startapi moraju se udružiti.
Generativna veštačka inteligencija nosi obećanje, ali uspeh zahteva višeslojni pristup, od promena politike do značajnih investicija.
Međusobna saradnja je ključna u borbi protiv klimatskih promena.
Preporučeno
Klimatske promene i zagađenje vazduha mogli bi da ugroze 30 miliona života godišnje
Inovativne politike pokreću značajne promene: Održana konferencija „ReThink – Učimo od Švedske“
Koliko se zaista isplate solarni paneli?
VRLO ZANIMLJIVO: Rusija je prvi put od 2022. godine postala glavni snabdevač EU gasom
