Konačno rešenje za vetroturbine: Inovacija omogućava efikasnu reciklažu!
Vetroturbine bi mogle dobiti zaista slatki drugi život zahvaljujući novom otkriću inženjera iz SAD-a.
Oni su izumeli novi tip smole, materijala koji prekriva lopatice turbina, koji bi mogao biti ponovo iskorišćen za pravljenje radnih površina, zadnjih svetala automobila, električnih alatki, pelena pa čak i žele bombona.
Ovo otkriće, od strane hemijskih inženjera sa Univerziteta u Michiganu, moglo bi biti ključno za jedan od najvećih izazova koji dolazi sa vetropostrojenjima: kako reciklirati lopatice turbina.
Novi način da se lopatice vetroturbina sačuvaju od deponije
Izrađene od stakloplastike prekrivene smolom, koja je teška za razdvajanje i recikliranje, lopatice vetroturbina prosečno su dugačke 50 metara – polovina dužine profesionalnog fudbalskog terena.
Iako se neke mogu reciklirati u materijale niže vrednosti, većina odbačenih lopatica završava na deponijama.
Kako veće i efikasnije turbine zamenjuju stare u procesu poznatom kao “repowering”, neispravne lopatice postaju sve veći problem.
Evropsko udruženje za vetropostrojenja WindEurope očekuje da će do 2030. godine godišnje biti otpisano oko 52.000 tona lopatica.
Reciklabilna smola bi se mogla koristiti za izradu lopatica turbine
Hemijski inženjeri sa Univerziteta u Michiganu, SAD, razvili su novu, reciklabilnu kompozitnu smolu koja bi mogla da se koristi za izradu lopatica vetroturbina.
Kada lopatica postane neupotrebljiva, smola može biti reciklirana i upotrebljena za izradu kućnih predmeta i slatkiša.
Takođe, prema istraživanju objavljenom od strane Američkog hemijskog društva (ACS), smola se može rastvoriti i upotrebiti za izradu novih lopatica vetroturbina.
–Može se koristiti iznova i iznova u beskonačnoj petlji – kaže profesor i istraživač Džon Dorgan, doktor nauka.
-To je cilj cirkularne ekonomije – dodaje on.
Kako se pravi smola koja se može reciklirati?
Da bi stvorili novi materijal za turbine, Dorgan i njegove kolege kombinovali su staklena vlakna sa polimerom dobijenim iz biljaka i jednim sintetičkim polimerom.
Paneli napravljeni od rezultujuće termoplastične smole bili su dovoljno čvrsti i izdržljivi da se koriste u turbinskim motorima i automobilima.
Nakon što su paneli rastvoreni i staklena vlakna uklonjena, mogli su se ponovno oblikovati materijali u nove proizvode sa istim fizičkim svojstvima.
Mešanjem smole sa različitim mineralima i rastvorima na različitim temperaturama, takođe su mogli stvoriti potpuno različite proizvode.
To uključuje superapsorbentni polimer koji se koristi u pelenama, kao i kalijum laktat, koji može biti prečišćen i upotrebljen za pravljenje slatkiša i sportskih napitaka.
-Vratili smo kalijum laktat pogodan za upotrebu u hrani i koristili ga za izradu žele bombona, koje sam pojeo – kaže Dorgan.
Da li postoji “faktor” uključen u konzumiranje slatkiša koji su nekada bili deo turbine na vetar?
– Atomska struktura ugljenika dobijenog iz biljaka, kao što su kukuruz, ili trava, nije drugačija od atoma ugljenika koji potiče iz fosilnih goriva – kaže Dorgan.
-Sve je deo globalnog ugljeničnog ciklusa i mi smo pokazali da možemo ići od biomase na polju do trajnih plastičnih materijala, pa čak i nazad do prehrambenih proizvoda – dodaje on.
Nakon što su dokazali da smola ima odgovarajuća fizička svojstva za vetroturbine, istraživači sada planiraju izraditi nekoliko umereno velikih lopatica za testiranje na terenu.
–Trenutno je ograničenje u tome što nemamo dovoljno bioplastike koju koristimo da zadovoljimo ovaj tržišni zahtev – primećuje Dorgan.
-Potrebna je značajna proizvodnja… ako želimo zaista početi praviti vetroturbine od ovih materijala – zaključio je on.