Koliko plaćamo klimatsku krizu? Ovo je dnevna brojka
Šteta od globalne klimatske krize iznosila je 391 milion dolara dnevno u poslednje dve decenije, pokazao je izveštaj.
Šumski požari, toplotni talasi, suše i drugi ekstremni događaji – koji se mogu pripisati klimatskim promenama – izazvali su troškove, u proseku, veće od sto milijardi godišnje, u periodu od 2000. do 2019. godine, pokazala je nedavna studija objavljena u časopisu Nature Communications.
“Smatramo da se 143 milijarde dolara godišnjih troškova, vezanih za ekstremne događaje, može pripisati klimatskim promenama. Većina (63%) ovoga je zbog gubitka ljudskih života”, napisali su naučnici u izveštaju, a piše CNBC.
Ostatak potiče od uništenja imovine.
Godine sa najvećim iznosom gubitaka bile su 2008, zatim 2003. i 2010, a u svakoj od njih je zabeležena visoka stopa mortaliteta. Tropski ciklon Nargis pogodio je Mjanmar 2008. godine, kada je odneo više od 80.000 života, prema podacima Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca.
Godine 2003. usledio je ozbiljan toplotni talas širom kontinentalne Evrope koji je odneo 70.000 života, a 2010. je Rusiju pogodio toplotni talas, dok je istovremeno nastupila suša u Somaliji.
Dugotrajna svetska borba sa ekstremnim vremenskim prilikama je ona sa kojom se sve teže borimo, posebno otkako globalne temperature nastavljaju da rastu, a katastrofe se intenziviraju. Svet je upravo zabeležio svoje najtoplije leto ikada, što je dovelo do toga da 2023. bude najtoplija godina u istoriji.
Tokom leta, severna hemisfera je bila preplavljena tragom ekstremnih vremenskih neprilika sa ponovljenim toplotnim talasima koji su podstakli razorne požare. Zemlje širom Evrope borile su se sa posledicama visokih temperatura i razornih poplava, a u avgustu su se i SAD suočile sa nekim od najsmrtonosnijih požara u modernoj istoriji, konkretno na Havajima.
Povrh toga, prvi put u četiri godine – fenomen El Nino je i dalje aktivan u zimskoj sezoni. To znači da će delovi sveta kao što su severna Aljaska i obala Meksičkog zaliva verovatno doživeti vlažniju zimu nego inače.
Procene gubitaka su izračunate kombinovanjem ekonomskih podataka ovih gubitaka, zajedno sa činjenicom koliko je globalno zagrevanje pogoršalo vremenske prilike. Istraživanje, međutim, primećuje da postoji potcenjivanje stvarnih troškova klimatskih promena zbog poteškoća pri merenju indirektnih gubitaka.