Koliko je energetska efikasnost zgrada važna i za naš budžet?

Da bi se u Srbiji obezbedili uslovi za naplatu daljinskog grejanja po utrošku, neophodno je sprovesti akciju pomoći stanarima zgrada, posebno onima čija je energetska efikasnost niska – tako da smanje gubljenje toplotne energije, zaključak je stručne konferencije “Značaj energetske efikasnosti na smanjenje potrošnje električne energije”.

Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za energetsku efikasnost i klimatske promene, Maja Vukadinović, kazala je da su u toku javni pozivi za izbor stambenih zajednica u 15 jedinica lokalne samouprave, koje će dobiti subvencije za energetsku sanaciju zgrada.

Ona je na ovoj konferenciji koju je organizovao portal Energija Balkana, kazala da je projekat energetske sanacije višeporodičnih stambenih zgrada koje su priključene na sistem daljinskog grejanja i njihov prelazak na individualno grejanje po potrošnji pokrenulo Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD).

Vukadinović je podsetila da je ovaj projekat ukupno vredan oko 64,5 miliona evra, od čega je 50 miliona evra zajam banke, a oko 14,5 miliona evra su sredstva donacije.

“Očekujemo da će kroz realizaciju ovog projekta biti sanirano oko 500 stambenih zajednica, što je približno oko milion kvadratnih metara”, navela je ona.

Prema njenim rečima, prioritet će imati one stambene zajednice koje imaju najveću specifičnu potrošnju i koje bi imale mnogo veće račune u slučaju prelaska na individualno grejanje po potrošnji, što je inače zakonska obaveza u Srbiji, a bez preduzetih mera energetske sanacije.

Kako je dodala, ovaj poziv je otvoren do kraja decembra, eventualno do sredine januara 2024, jer svaka jedinica lokalne samouprave sama donosi odluku o njegovom trajanju.

“Nakon zatvaranja javnog poziva sastaviće se rang lista stambenih zajednica, pa će ministarstvo u saradnji sa bankom raspisati tender za izbor konsultanta koji će izraditi elaborat energetske efikasnosti kao i odgovarajuće studije, a nakon toga se formira konačna rang lista”. Navela je i da se očekuje da te studije i elaborati budu završeni u drugom ili trećem kvartalu naredne godine, a prvi radovi se očekuju da krenu u martu 2025.

Prema rečima Vukadinović, ovaj projekat bi trebalo da rezultira uštedom energije za više od 35 odsto, odnosno oko 81.000 MWh na godišnjem nivou, kao i smanjenjem emisije štetnih gasova za oko 20.000 tona na godišnjem nivou. Govoreći o benefitima za građane, ona je naglasila da su to, pre svega, uticaj i smanjenje utroška energije za grejanje zimi, odnosno za hlađenje leti, kao i produženje veka trajanja objekta, ali i povećanje vrednosti nekretnine.

Uticaja će imati, kako je dodala, i na vizuelni izgled grada, odnosno opštine, jer će pomoći saniranju krovova i fasada.

Resorno ministarstvo priprema i strateške dokumente, pre svega integrisani nacionalni energetski i klimatski plan do 2030. sa projekcijama do 2050. “Ovo je dokument koji je prvi put u sebi objedinio ciljeve u oblastima energetike i klime i zajedno sa strategijom razvoja energetike će biti okvir za energetsku politiku naše zemlje”, kazala je Vukadinović.

Kako je dodala, ključni ciljevi koji su predviđeni ovim strateškim dokumentima prvenstveno su povećanje udela obnovljivih izvora energije (OIE) u proizvodnji električne energije za 45 odsto, zatim povećanje energetske efikasnosti, kao i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za oko 40,4% do 2030. u odnosu na 1990.