Koje zemlje u EU beleže najveći rast ekološkog uzgoja hrane?
Među zemljama Evrope koje mogu da se pohvale najvećim površinama ekološki gajene hrane, Austrija, Estonija i Švedska prednjače. Ali, kada je reč o državama koje procentualno najviše rade na tom planu, u poslednjih 9 godina, onda se slika malko menja.
Hrvatska, uz Portugal, beleži najveće povećanje ekološke poljoprivredne proizvodnje.
U periodu od 2012. do 2021, površine na kojima se uzgaja ekološka hrana u Hrvatskoj porasle su čak 282%, pokazuju podaci Evrostata. Jedino Portugal ima veći rast od Hrvatske – 283%.
Ipak, njihov udeo u ukupno iskorišćenim poljoprivrednim hektarima u Hrvatskoj i dalje je nizak i iznosi 8,2%, što je manje od evropskog proseka.
Austrija na nivou Unije definitivno ima najviše ekoloških površina, oko 26 odsto ukupno iskorišćenih poljoprivrednih površina, a sledi Estonija, sa 23%.
Zemlje koje se najlošije kotiraju na tom planu su Malta, sa svega 0,6% ukupno iskorišćenim poljoprivrednih površina, Bugarska i Irska (1,7 i 2%).
Evropski statističari navode da udeo ekološke proizvodnje u Evropi uporno raste. Samo za godinu dana, od 2020. do 2021. godine, hektari na kojima se uzgaja organska hrana porasli su za 1,2 miliona – sa 14,7 na 15,9 miliona hektara.
