Koje evropske zemlje najviše recikliraju?

Evropske zemlje su sve više usmerene na povećanje stopa recikliranja, ali tempo napretka usporava, upozoravaju stručnjaci.

Prosečan stanovnik EU generiše 4,8 tona otpada, ali samo 38% toga se reciklira. U nekim zemljama, više od 60% komunalnog otpada završava na deponijama.

Recikliranje je ključno za smanjenje potrošnje primarnih resursa, zamenjujući ih sekundarnim materijalima.

Kako se Evropa usmerava prema cirkularnoj ekonomiji, kako se zemlje nose sa upravljanjem otpadom?

U 2020, ukupna količina otpada u EU iznosila je 2,154 miliona tona, što je 4,815 kg po stanovniku.

Kućanstva su generisala samo 9,4% ovog otpada, dok se veći deo generiše u građevinskom sektoru i rudarstvu.

Nemačka i Francuska su najveći proizvođači otpada u EU.

Međutim, recikliranje varira značajno, od 5,2% u Rumuniji do impresivnih 83,2% u Italiji.

Francuska i Nemačka, iako generišu velike količine otpada, takođe imaju visoke stope recikliranja.

Neki faktori utiču na razlike u recikliranju.

U zemljama s visokim udelom rudarstva, recikliranje je niže, jer se veći deo otpada odnosi na rudarsku industriju.

Kada je reč o upravljanju komunalnim otpadom, 2021. godine gotovo polovina (49,6%) komunalnog otpada u EU reciklirana je.

Nemačka ima najvišu stopu recikliranja komunalnog otpada.

Slovenija je imala najveći rast stope recikliranja komunalnog otpada u poslednjih 20 godina, dok su Norveška, Danska i Austrija zabeležile smanjenje.

Razlozi za različite stope recikliranja uključuju mere kao što su zabrane odlaganja biorazgradivog otpada i obavezno razdvajanje komunalnog otpada.

Zemlje sa visokim nivoom ekološke svesti i efikasnom primenom zakonodavstva o upravljanju otpadom obično postižu bolje rezultate.

Evropa takođe izvozi i uvozi otpad. Izvoz otpada iz EU u zemlje van EU povećao se za 77% od 2004. godine.

Turska je najveći primalac ovog otpada. Najviše otpada izvoze Holandija, Belgija i Nemačka.

U svetlu ovih podataka, jasno je da recikliranje u Evropi ima svoje izazove i razlike, ali takođe pokazuje da su mere zaštite životne sredine i upravljanja otpadom od suštinskog značaja za postizanje većih stopa recikliranja i očuvanje resursa.