Klimatski teret: najsiromašnije zemlje plaćaju najvišu cenu

Najnovija analiza klimatskih katastrofa u 2023. otkriva da najsiromašnije zemlje plaćaju najvišu cenu za štete izazvane poplavama i šumskim požarima.

Dobrotvorna organizacija Hrišćanska pomoć istražila je 14 zemalja, iznoseći alarmantne podatke o ekonomskim gubicima koje snose zajednice.

Nažalost, razorne prirodne katastrofe pogađaju upravo one države koje najmanje doprinose klimatskim promenama, stvarajući nepravedan teret.

Cena obnove u ovim zemljama ide od devet evra po osobi zbog poplava u Peruu, do šokantnih 4.000 dolara po stanovniku usled požara na Havajima.

Analiza naglašava da zemlje sa slabom infrastrukturom trpe veće troškove, jer su njihova naselja podložnija uništenju.

Posebno su pogođene oblasti sa poljoprivrednim sektorom, gde su ekstremne vremenske prilike ozbiljna pretnja.

Direktor Hrišćanske pomoći, Patrik Vat, ističe neophodnost hitnih mera na unutrašnjem i međunarodnom nivou.

Vlade moraju preduzeti akcije za smanjenje emisija i prilagođavanje promenama klime.

Klimatski samit COP28 u Dubaiju obećao je 700 miliona dolara za fond gubitaka i šteta, ali to čini manje od 0.2% godišnjih gubitaka zemalja u razvoju zbog globalnog zagrevanja.

U 2023. godini, najveće katastrofe su zabeležene u Havajima (šumski požar), Gvamu (oluja) i Vanuatu (elementarna nepogoda).

Ove nesreće ostavljaju značajne ekonomske posledice po stanovnika, stavljajući dodatni teret na već tešku ekonomsku situaciju tih zemalja.

Stručnjaci, poput Mohameda Adova iz “Power Shift Africa”, ističu da su najsiromašniji ljudi najmanje odgovorni za klimatske promene, ali snose najveći teret.

Nedostatak finansijskih sredstava za zemlje u razvoju da se prilagode klimatskim promenama predstavlja ozbiljan izazov koji zahteva brzo rešavanje kako bi se obezbedila adekvatna podrška i smanjila nepravda koja se dešava na globalnom nivou.