Uprkos intenziviranim naporima EU u oblastima klimatske i zdravstvene politike, novi izveštaj Lancet Countdovn alarmira na povećanje stope smrtnosti od 25% zbog štetnih emisija.
Organizacija ističe potrebu za dodatnim povezivanjem ova dva ključna sektora.
Istraživanje, sprovedeno internacionalnom saradnjom, istražuje uticaje klimatskih promena na zdravlje i iznosi 11 preporuka za hitne mere.
Kristina Prikop iz Evropske alijanse za javno zdravlje naglašava da postoji ogroman potencijal za zajedničke koristi u političkim akcijama, ali da to nije uvek reflektovano u EU.
Generalni direktor SZO, Tedros Gebrejesus, na predstavljanju izveštaja upozorio je na ekstremne vremenske prilike, nesigurnost u snabdevanju hranom, povećanje respiratornih bolesti i širenje zaraznih bolesti.
Sa COP28 u fokusu, poziv je upućen ka ministarskom sastanku posvećenom zdravlju.
Evropa je sve svesnija posledica klimatske krize, naročito nakon toplotnih talasa i divljih požara koji su rezultirali procenjenih 62.000 smrtnih slučajeva tokom leta 2022.
Povećanje nivoa mora i rizik od širenja bolesti dodatno su ugrozili stanovništvo.
I pored pojačanog fokusa EU na zdravlje i klimu, Prikop ističe potrebu za jačim povezivanjem ove dve oblasti.
Visok nivo investicija u fosilna goriva i nedostatak posvećenosti liderstva u sektorima sa visokim emisijama, poput transporta, građevinarstva i poljoprivrede, predstavljaju prepreke prema zdravim i dekarbonizovanim sistemima.
Portparol Evropske komisije ističe važnost suočavanja sa klimatskim promenama i zagađenjem iz zdravstvene perspektive.
Planira se usvajanje smernica za prilagođavanje, a Evropska komisija predstaviće Komunikaciju o klimatskoj adaptaciji u martu 2024. kako bi obuhvatila širok spektar oblasti politike, uključujući zdravlje.
Dok Evropa svedoči o ozbiljnim posledicama klimatskih promena, ključno je usmeriti napore na integraciju zdravstvenih i klimatskih politika radi zaštite javnog zdravlja i ostvarenja ciljeva Pariskog sporazuma.