Klimatske promene u Evropi: Da li su gradovi spremni za toplotni udar?

Dok 2023. označava najtopliju godinu zabeleženu do sada, a očekuje se da će 2024. biti još toplija, postavljaju se pitanja o spremnosti Evrope na eskalirajuće klimatske izazove.

Copernicus Climate Change Service Evropske unije upozorava na rastuće temperature i povećane rizike od smrtonosnih toplotnih talasa i suša.

Iako su neki evropski gradovi usvojili planove za hitne situacije, stručnjaci upozoravaju na nedovoljnost tih mera pred stalnim obaranjem rekorda visokih temperatura.

Pariz ulaže u zelene površine kako bi se suprotstavio potencijalnoj budućnosti sa temperaturom od 50°C, a Barselona razmatra farbanje krovova u belo radi odbijanja sunčeve svetlosti.

Međutim, izazovi i dalje postoje, pri čemu londonske istorijske građevine pucaju zbog produžene toplote.

Globalno, pouke koje se izvlače iz gradova poput Ahmedabada u Indiji i Čikaga u SAD-u naglašavaju važnost planova za delovanje u slučaju visokih temperatura i prilagođenih strategija za hitne situacije.

Adresiranje društvenih dispariteta, Bharat Venkat sa UCLA zagovara investicije u radna prava i održivi razvoj.

Dok se Evropa bori sa najbrže zagrevajućim kontinentom, Human Rights Watch poziva vlasti da podrže osobe sa invaliditetom koje su nerazmerno pogođene ekstremnim vrućinama.

Javni centri za hlađenje, zelene površine i održivo urbanističko planiranje izlaze kao ključni elementi u ublažavanju uticaja.

Dok gradovi primenjuju mere za suočavanje sa rastućim toplotama, potrebna su stalna prilagođavanja i inovativna rešenja kako bi se građani zaštitili od sve intenzivnije pretnje ekstremnim temperaturama.