Klimatske promene i zagađenje vazduha mogli bi da ugroze 30 miliona života godišnje

Prema najverovatnijim projekcijama, godišnje stope smrtnosti povezane sa zagađenjem vazduha i ekstremnim temperaturama mogle bi dostići 30 miliona do kraja veka, upozorava nova studija koju je predvodio Institut za hemiju Maks Plank.

Istraživanje zasnovano na naprednim numeričkim simulacijama, ukazuje na zabrinjavajući trend: smrtni slučajevi povezani sa zagađenjem mogli bi se povećati pet puta, dok bi smrtnost uzrokovana temperaturama mogla porasti sedam puta, predstavljajući ozbiljniji zdravstveni rizik od zagađenja za najmanje 20% svetske populacije, prenosi Science Daily.

Međunarodni istraživački tim je svoje proračune zasnovao na projekcijama od 2000. do 2090. godine, analiziranim u desetogodišnjim intervalima.

– Godine 2000. oko 1,6 miliona ljudi godišnje je umiralo zbog ekstremnih temperatura, kako niskih tako i visokih. Do kraja veka, u najverovatnijem scenariju, taj broj raste na 10,8 miliona, što je približno sedmostruko povećanje. Što se tiče zagađenja vazduha, godišnji broj smrtnih slučajeva 2000. godine bio je oko 4,1 milion. Do kraja veka, taj broj raste na 19,5 miliona, što je petostruko povećanje – objašnjava dr Andrea Pocer, vođa grupe u Institutu za hemiju Maks Plank u Majncu i pridruženi profesor na Kiparskom institutu u Nikoziji.

Studija pokazuje značajne regionalne razlike u budućim stopama smrtnosti. Očekuje se da će Južna i Istočna Azija pretrpeti najveće povećanje, podstaknuto starenjem populacije, pri čemu će zagađenje vazduha i dalje igrati značajnu ulogu.

Nasuprot tome, u regionima s visokim prihodima – poput Zapadne Evrope, Severne Amerike, Australije i Azijsko-pacifičkog regiona – smrtni slučajevi povezani s ekstremnim temperaturama očekuju se da nadmaše one uzrokovane zagađenjem vazduha.

U nekim zemljama unutar ovih regiona, poput Sjedinjenih Američkih Država, Engleske, Francuske, Japana i Novog Zelanda, ova promena se već dešava.

Očekuje se da će ovaj jaz rasti, pri čemu će ekstremne temperature postajati značajniji zdravstveni rizik od zagađenja vazduha i u zemljama Centralne i Istočne Evrope (npr. Poljska i Rumunija) i delovima Južne Amerike (npr. Argentina i Čile).

Do kraja veka, zdravstveni rizici povezani s temperaturama trebalo bi da nadmaše one povezane sa zagađenjem vazduha za petinu svetske populacije, što naglašava hitnu potrebu za sveobuhvatnim akcijama kako bi se ublažio ovaj sve veći zdravstveni rizik.