Klimaktolog Irida Lazić: Ovo leto će biti jako toplo – moguća pojava ekstremnog događaja iznad našeg područja

Superćelijske oluje nad Srbijom donose kišu, grad i olujni vetar koji uništavaju krovove kuća, kao i voće i povrće. Dok se suočavamo sa ovim ekstremnim vremenskim prilikama, postavlja se pitanje kakvo nam leto donosi globalno zagrevanje.

Da li nas u godinama koje dolaze, posle superćelijskih oluja, očekuju i tornada? O posledicama klimatskih promena u emisiji “Uranak” na televiziji K1, govorili su Irida Lazić, klimatologom i dr Andrejom Stojićem sa Instituta za fiziku.

Irida je detaljno objasnila o kakvom nevremenu je reč koje se juče dogodilo u našoj zemlji.

“Proteklih dana imali smo toplotni talas koji je doneo topli vazduh u naše područje i sve je to bila odlična podloga za jake oluje. Kada poredimo sa prošlom godinom, ove godine oluje su bile jače. Svake godine imamo sve češće olujne nepogode, a uz zagrevanje klime doprinosimo stvaranju jačeg “goriva” za te oluje. Kada se spoje vlažnost vazduha i određeno strujanje iznad tog područja, dobijamo oluje kakve smo imali proteklih dana” – kaže Irida i objašnjava da je jako teško prognozirati tačan intenzitet oluja.

“Kada imamo strujanje iz Afrike, to je pesak koji se vidi na kolima posle kiše. Često, ako nema kiše, vidimo žućkasto nebo ili blato, a to je sve pesak. Kada topao vazduh dođe sa peskom iz Afrike, vidimo to kao minsko polje i samo čekamo lokalne nepogode. Ove godine smo imali uslove za lokalne nepogode. Uslov je kada imamo dovoljno toplo vreme iznad tog područja i dovoljnu vlažnost vazduha. To je kao neka uzlazna struja. Teško je prognozirati tačan intenzitet oluja. Mogu se predvideti uslovi za mogućnost jače oluje, ali intenzitet je teško predvideti” – dodaje.

“Leto je tek počelo. Ovo leto će biti jako toplo, kako je najavljeno. Toplije nego prethodno. Iz meseca u mesec beležimo temperaturne rekorde, a posebno se visoke temperature očekuju u avgustu. Jul će biti topao, topliji nego što smo navikli. U avgustu se, zbog tih strujanja vazduha, očekuje veoma toplo vreme, sa velikim brojem toplotnih talasa” – kaže Irida, ali objašnjava da bi oluje u avgustu trebale da budu smanjenim intenzitetom:

“Jun je najosetljiviji na oluje, dok se u avgustu ne očekuju tako jake oluje. Sa klimatskim promenama i zagrevanjem od jedan posto se povećala vlaga, što stvara dodatno “gorivo” za oluje, i ovo će postati naša nova klima.”

“Kada se poveća temperatura za jedan i po stepen, ta raspodela temperatura se pomeri ka toplijoj kliimi. Imaćemo veću verovatnoću da se pojavi ekstreman događaj iznad našeg područja. Drugim rečima, ako smo jednom u deset godina ogromnu pojavu suša, sada ćemo imati jedanput u tri godine – kaže Irida, ali napominje da nažalost to za Srbiju ne znači isto.

“Naše podrčje i područje mediterana se zagreva brže nego ostatak sveta. Tako da kada kažemo globalno jedan i po stepen, to za Srbiju znači, veći broj. Prešli smo 1,8 stepeni već smo se zagrejali. To je zbog jednog dosadnog anticiklona koji je biio južniije, sada se pomeriio sevvernije ii došao je u oblast Španije i Portugala i ima češći utiicaj na naše područje i imamo taj azonski anticiklon. Samim tim imamo veću verovatnoću za toplotne talase” – zaključila je Irida Lazić u emisiji “Uranak” na televiziji K1.

Dr Andrej Stojić kaže da u današnjoj modernoj civilizaciji, procesi se odvijaju neverovatnom brzinom, ostavljajući dubok i sveobuhvatan uticaj na životnu sredinu.

“Postoji mnogo procesa u modernoj civilizaciji koji se odvijaju veoma brzo, a taj progres ima značajan uticaj na životnu sredinu. Obrazovanje i zakonodavstvo zaostaju za svim tim promenama. Praktična primena naučnih znanja je veoma spora, tako da nemamo ni adekvatnu translaciju naučnog znanja. U opštoj populaciji nemamo svest, a ni mehanizme kako da sprovedemo promene, jer je sve uzelo maha. Naša sposobnost je redukovana, a procesi idu svojom brzinom. Postoji nešto što se zove inercija; čak i ako bismo se danas osvestili i odlučili da radimo drugačije, za neke procese će proći milenijumi dok se ne stabilizuju. Na primer, podizanje globalnog nivoa mora će se nastaviti hiljadama godina, čak i ako danas prestanemo sa emisijom gasova sa efektom staklene bašte” – objašnjava.

“Jedan veoma važan proces koji se dešava, a koga su ljudi slabo svesni, je otapanje permafrosta. Zemlja na Grenlandu je izložena atmosferskim prilikama zbog globalnog otopljavanja, više nije pod ledom. Ona ne samo da emituje gasove sa efektom staklene bašte, već emituje i ogromne količine mutagenih i kancerogenih gasova, kao i veliki broj mikroorganizama na koje svet nije naviknut. To se videlo kada smo bili pod merama zbog COVID-a. Ovi virusi, mikroorganizmi i bakterije koji dolaze mogu da uzrokuju opasnije pandemije. Kako će to uticati na naš svet, veliko je pitanje s obzirom na sve sporosti koje karakterišu našu civilizaciju” – kaže Andrej i napominje.

“Sve utiče jako loše, ne samo toplotni talasi koji su intenzivniji i češći. Ovolika vlaga i uticaj na ekonomiju i poljoprivredu su faktori koji dramatično utiču na zdravlje ljudi. Pretnja je ogromna. Procene da živimo desetak godina kraće zbog lošeg kvaliteta vazduha možda su čak i gore, jer su zasnovane na analizi malog broja varijabli koje to oblikuju.

Stojić objašnjava da ne znamo šta nam sve dolazi iz Sahare.

“Ne znamo šta sve dolazi. Znamo da u atmosferi živi desetine hiljada zagađujućih materija, dok je njihovih izvora manje od 10. Možemo pretpostaviti da ako pesak dolazi iz Sahare, da su u njemu sadržani određeni elementi koji karakterišu pesak, ali zapravo nemamo pravu sliku.”

Da li vetar ili kiša mogu da pročiste vazduh?

“Vetar može. Voda rastvara samo jedinjenja koja su se u njoj rastvorila, kao što su polarna jedinjenja i prašina, dok sva druga, koja nisu polarna, mogu spadati u grupu toksičnih, mutagenih i kancerogenih materija poput benzena, i ostaju u atmosferi. Sa druge strane, kada kiša padne, ta voda ispari i jedinjenja koja je donela sa viših slojeva ponovo postaju deo zagađenja vazduha. Kiša vrši raspodelu ovih materija akutno, ali ako ne rešimo hronične probleme, takve prirodne pojave neće moći da nam pomognu” – zaključio je dr Andrej Stojić u emisiji “Uranak” na televiziji K1.