Kako ova životinjska vrsta utiče na klimatske promene: Godišnje “pojedu” 60% odsto skladišta ugljenika

Stručnjaci kažu da bi veliki, snažni losovi mogli da budi jedan od izvora klimatskih promena. Istraživanja sugerišu da ove životinje mogu da utiču na dramatično smanjenje količine ugljenika u nekim šumama prenosi Washington Post.

Gde god da se hrane, ovi veliki sisari gaze vegetaciju, utiču na rast drveća i menjaju sastav zemljišta sa obilnim količinama urina i balege. To je delimično zbog njihovog proždrljivog apetita – odrasli losovi mogu da pojedu i do 27 kilograma hrane dnevno.

Grupa norveških istraživača želela je da shvati kako hranjenje losa utiče na borealne šume na visokim geografskim širinama. Naime, ove šume čine skoro 30 procenata Zemljine šumske površine i hvataju ugljen-dioksid iz atmosfere, a zatim ga skladište u biljkama i zemljištu.

Ispostavilo se da los u velikoj meri ometa to skladište. Istraživači su rekli da su analizirali jedanaestogodišnje podatke o losovima u norveškim šumskim oblastima koje su očišćene od drvne građe.

Obično se šuma oporavlja, a mladice i žbunje brzo ponovo rastu, ali kada su losovi na slobodi u ovim oblastima, oni pasu bilo koju vegetaciju, grickajući i mladice.

Istraživači procenjuju da jedući potencijalne ponore ugljenika, losovi konzumiraju ekvivalent od 10 procenata godišnje žetve norveške šumarske industrije, smanjujući skladištenje ugljenika do 60 procenata u tim oblastima.

– Bilo je zaista iznenađenje videti koliko los može da utiče na rast vegetacije, ciklus ugljenika i klimatski sistem – rekao je u jedan od istraživača sa Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju

Naučnici dodaju da je potrebno više istraživanja da bi se u potpunosti razumeli potencijalni uticaji losa na klimu.