Kako naučnici znaju koliko klimatske promene utiču na uragan, toplotni talas, sušu i još mnogo toga?

Nekada davno, jedino što smo mogli da kažemo o određenom vremenskom događaju bilo je da je ,,u skladu sa klimatskim promenama”, rekao je meteorolog sa Jejla Bob Henson da bi započeo vebinar o nauci o klimatskim atribucijama 3. maja.

U poslednjih 20 godina, oblast nauke o atribuciji, koja je posvećena analizi efekata klimatskih promena na specifične vremenske prilike, dobila je maha. Danas naučnici mogu sa mnogo više sigurnosti da kažu koliko klimatske promene utiču na ozbiljnost i intenzitet toplotnih talasa, suša, uragana i još mnogo toga, upoređujući vremenske podatke iz stvarnog sveta sa suprotstavljenim, modelovanim svetom u kome se klimatske promene nisu dogodile.

Takve studije omogućavaju naučnicima da sa više samopouzdanja komuniciraju, na primer, da bi određeni toplotni talas bio „praktično nemoguć“ bez uticaja klimatskih promena izazvanih ljudima.

Hensonu su se na vebinaru pridružili stručnjaci za nauku o atribuciji Endi Peršing, Deepti Singh, docent na Vašingtonskom univerzitetu u Vankuveru i Bernadette Vuds Placki, glavni meteorolog, potpredsednik za angažman i direktor programa Climate Matters u Climate Central.

I Peršing i Sing su rekli da je neke vrste ekstremnog vremena komplikovanije pripisati klimatskim promenama od drugih. Toplotni talasi, na primer, su relativno laki, dok pojedinačne požare – sa svim vrstama složenih faktora kao što su temperatura, vetar i pirotehničke zabave za otkrivanje pola – teže direktno povezati sa klimatskim promenama.

Sing, koji je analizirao suše, poplave i još mnogo toga, rekao je da mogu postojati praznine u podacima dostupnim za modele atribucije. Čvrsti istorijski podaci o temperaturi, padavinama i drugim vremenskim događajima u regionu su važni inputi u proračunima naučnika, ali nisu  uvek dostupni.

Kada ne pronađemo efekat klimatskih promena, jedan [razlog] je taj što klimatske promene nisu doprinele pogoršanju tog događaja, rekla je ona.

“Drugi razlog zbog kojeg ne možemo da pripišemo određene vrste događaja, posebno u delovima sveta u kojima nemamo dobru evidenciju posmatranja, je taj što naši podaci nisu dobri”.

Ovo može biti poseban problem u delovima globalnog juga. Bez istorijskih podataka, može biti teško znati šta bi bilo „normalno“ bez klimatskih promena. Ovo može biti problem, rekao je Sing, jer se sve češće studije atribucije koriste na načine koji utiču na živote ljudi. Na primer, nauka o atribuciji počinje da se koristi u raspravama o gubicima i šteti u međunarodnim pregovorima o klimi, a takođe se koristi u tužbama zajednica koje traže reparacije za štete povezane sa klimatskim promenama, rekla je ona.

Vuds Plaki je rekao da učenje o nauci o atribuciji može pomoći ljudima da razgovaraju o klimatskim promenama i povezanim rizicima sa svojim najmilijima. U svom radu, ona koristi nauku o atribuciji kako bi pomogla lokalnim meteorolozima i medijima da saopšte svojoj publici kako na njih utiču klimatske promene u realnom vremenu.