U značajnom razvoju, Evropski savet za spoljne odnose (ECFR) objavio je izveštaj koji ističe rastući značaj klimatskih promena kao ključne brige evropskih birača.
ECFR je sproveo obimna istraživanja u 11 zemalja, otkrivajući pojavu pet različitih “plemena kriza”, s’ potencijalnim značajem birača usmerenih na klimu, koji čine gotovo 74 miliona glasova.
Danska se ističe kao žarište klimatske zabrinutosti, sa 29% ispitanika koji smatraju da su klimatske promene kriza koja je najviše promenila njihov pogled na budućnost.
Francuska sledi sa 27%, dok Estonija i Poljska pokazuju niže nivoe zabrinutosti od 6% i 11%, redom.
Izveštaj ističe da su mlađi i obrazovaniji demografski najosetljiviji na klimatske probleme, sa mlađima od 29 godina u zemljama poput Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Danske i Švajcarske koji postavljaju klimatske promene kao svoju glavnu brigu.
Značajno je i to da se oni koji su zabrinuti zbog klimatskih promena uglavnom identifikuju s’ Zelenim strankama ili progresivnim frakcijama unutar većih političkih entiteta.
Za razliku od birača usmerenih na imigraciju, osobe koje se fokusiraju na klimatske promene ostaju budne u vezi sa ekološkom krizom čak i kada je njihova omiljena politička stranka na vlasti.
Ovaj nijansirani pogled sugeriše da se klimatsko vanredno stanje percipira kao trajna briga bez obzira na političke dinamike.
S’ obzirom na predstojeće evropske izbore za Evropski parlament u junu, ECFR predviđa da će klimatske promene, zajedno s imigracijom, odigrati ključnu ulogu u oblikovanju političkog pejzaža.
Nedavni rezultati izbora u Holandiji podržavaju ovu ideju, s dominacijom antiimigrantskih stavova, dok i savezi koji se zalažu za klimatske promene takođe ostvaruju značajnu podršku.
Ukratko, evropski izbori očekuju se da postanu kompleksna interakcija između levice i desnice, evroskeptika i proevropljana, kao i različitih “plemena kriza” koja definišu savremeni politički narativ u Evropi.