Kako bi veštačka inteligencija mogla da transformiše poljoprivredu?

Stručnjak za biosenzore, Azahar Ali, koji je inače inženjer bioloških sistema iz Politehničkog instituta Virdžinije, sprema se za četvrtu poljoprivrednu revoluciju. To je doba koje bi trebalo da iskoristi transformativni potencijal povezujućih tehnologija, nastalih u četvrtoj industrijskoj revoluciji.

Tri tehnologije se ističu svojim potencijalom da unaprede klimatski prilagodljivu, preciznu poljoprivredu, a to su: nosivi poljoprivredni senzori, umreženi ili pametni uređaji i veštačka inteligencija, piše EurekAlert.

Ali i njegove kolege kažu da bi udruživanje ovih tehnologija moglo dovesti do promene paradigme u načinu kako poljoprivredni sektor nadgleda bezbednost i kvalitet hrane i produktivnost širom sveta. Drugim rečima, ono što će biti prioritetno za održivu i bezbednu ishranu brzo rastuće globalne populacije jeste brzo, tačno i rano nadgledanje.

Rastuća populacija širom sveta će čini čak 10 milijardi osoba do 2050. godine, a zahtevaće 50% više hrane kako bi se održao svetski lanac snabdevanja hranom.

Prema izveštaju o globalnoj poljoprivrednoj produktivnosti iz 2023, rast se značajno smanjio i trenutni napori da se proizvodnja poveća na održiv način – nisu adekvatni. Istraživači će, stoga, morati da sarađuju kako bi iskoristili pun potencijal novih tehnologija i pomogli proizvođačima da održe korak sa budućom potražnjom.

Tehnologija senzora za hranu je izuzetno napredovala, sa fokusom na merenje toksina, vlažnosti, pH vrednosti, svežine, temperature, zagađenja i patogena. Praćenje ovih faktora je, navodi se, ključno za bezbednost, kvalitet hrane i visoke standarde pakovanja.

S druge strane, veštačka inteligencija bi mogla ubrzati analizu podataka putem automatske obrade; mogla bi se nositi sa mnoštvom podataka. Pametni uređaji i AI, takođe, omogućavaju prediktivnu analizu, tako da proizvođači mogu proaktivno predviđati izazove kao što su izbijanje bolesti i vremenski obrasci.