Kako agrobiznis podstiče borbu protiv klimatskih promena?

Kako ubediti privatni sektor da je ova grana vredna ulaganja i da može napraviti značajne pomake?

Poljoprivreda je ključna za razvoj Azije i Pacifika, ali, naravno, i za napredak drugih delova sveta. Ipak, ne smemo zaboraviti da velike količine sirovina stižu upravo sa Istoka.

Ovih dana se uveliko govori o potencijalnoj nestašici pirinča u 2023/24. godini, jer su masovne poplave koje su pogodile Aziju – i posebno Kinu – značajno uticale na proizvodnju.

S druge strane, ista ta proizvodnja ima ogroman uticaj na životnu sredinu i doprinosi klimatskim promenama, tako da je to “začaran krug”. Ideja je da proizvodnja postane što održivija, te da agrobiznis bude jedan od faktora koji doprinose smanjenju štetnih uticaja po okolinu.

Konkretno u Aziji, ADB banka se obavezala da će “igrati” važnu ulogu u obezbeđivanju dugoročnih investicija, kako bi pomogla u razvoju zelenije i otpornije poljoprivredne prakse za rešavanje klimatske krize.

Tvrde da agrobiznis može pomoći u smanjenju uticaja na klimu.

Ne treba zaboraviti da globalni prehrambeni sistem čini 34% emisija staklene bašte, te da je, istovremeno, poljoprivreda sektor koji je najviše pogođen klimatskim promenama. One utiču na prinose useva, a posebno male poljoprivrednike čine ranjivijim. Dakle, to nije sektor koji se može zanemariti kada se govori o klimatskim promenama.

Godišnje je potrebno 350 milijardi dolara investicija samo u Azijsko-pacifičkom regionu, da bi se sistem hrane i poljoprivrede transformisao i postao zeleniji i otporniji.

Do sada je oko 30% tamošnjih projekata iz oblasti agrobiznisa uključivalo barem neke komponente koje imaju za cilj ulaganje u pitanja klime. Plan je da se nivo poveća na 50% do 2025. godine i 75% do 2030. godine.

Svakako, mnoge investicije vezane za klimu nisu odmah očigledne iz komercijalne perspektive. Klijenti iz privatnog sektora će, možda, morati da budu dodatno motivisani kako bi se odlučili za ova ulaganja. Ali, smatra se da je vredno investiranja i da je u održivijem agrobiznisu budućnost.

Drugi izazov je to što mnogi klijenti iz privatnog sektora ne razumeju svoj ugljenični otisak ili klimatske rizike njihovog poslovanja i lanaca snabdevanja. Dakle, tu se takođe mora poraditi na podizanju svesnosti.

Treći izazov je fragmentacija lanca snabdevanja. Mali farmeri dominiraju poljoprivredom u Aziji i na Pacifiku. U Aziji ima 420 miliona farmera, čija zemlja zauzima samo pola hektara. To poljoprivrednike čini još ranjivijim na klimatske rizike, ali i na druge šokove poput pandemije COVID-19. Izazov je, takođe, doći do ovih farmera, i taj problem imaju čak i svetske vlade.

Ističe se da se najefikasniji metod za poboljšanje održivosti i otpornosti prehrambenih sistema postiže kada se poljoprivrednici posmatraju kao preduzeća i kada se investira u njihov fizički, kao i ljudski kapital.