Izgubljene sorte vinove loze: Kako se vinogradarstvo suočava sa klimatskim promenama?

Međunarodna organizacija vinara nedavno je iznela zabrinjavajuće vesti – količine vina ove godine biće najmanje u poslednjih šest decenija.

Stručnjaci ukazuju na mrazeve, kiše i suše kao ključne faktore ovog smanjenja.

Kako bi se suprotstavili klimatskim promenama i izazovima u vinarstvu, razgovarali smo s dr Miodragom Grbićem, profesorom genomike na Univerzitetu Zapadni Ontario u Kanadi.

Profesor Grbić ističe da su klimatske promene ozbiljno uticale na sve aspekte života, uključujući i vinsku proizvodnju.

Porast temperatura tokom perioda rasta vinove loze poslednjih decenija imao je katastrofalne posledice na kvalitet vina.

Visoke temperature smanjuju kiselost vina, povećavaju šećer, stvarajući visokoalkoholna vina.

Prema standardima Evropske unije, vina s više od 16% alkohola ne mogu se prodavati kao vina već samo kao likeri.

Osim toga, zeleni tanini, nedovoljno sazreli, oduzimaju vinu sposobnost da stari na određeni način.

Ove promene odražavaju se širom sveta, pogađajući i renomirane vinske regione poput Loare, Bordoa i Burgundije u Francuskoj.

Postavlja se pitanje budućnosti ovih poznatih vina u svetlu klimatskih izazova.

Naučni pristup ovim problemima uključuje istraživanje genetskog diverziteta vinove loze.

Dr Grbić ističe rezultate pilot projekta u Srbiji, gde je analizirano 163 uzorka vinove loze.

Cilj je pronaći stare, gotovo izgubljene sorte koje bi mogle imati pozitivne karakteristike u okviru klimatskih promena.

Naučnici se nadaju da će ove sorte biti otpornije na nove uslove i pružiti rešenje za savremene izazove.

U svojim zaključcima, profesor Grbić poziva na potragu za autohtonim sortama.

Trenutno postoji 10.000 različitih sorti vinove loze, ali samo 15 čini polovinu zasađenih površina.

Naučna istraživanja usmerena na genetski diverzitet mogu pružiti odgovor na trenutne klimatske promene i sačuvati bogatstvo vinske tradicije.